„Teška je ljudska krv, teška…“ (Gluvi barut) Najjači utisak koji ovaj složeni roman ostavlja na čitaoca je možda njegova neobična iskrenost o vremenu oslobodilačkog rata i ustanka, koja je skoro zapanjuća kada se ima u vidu da je roman objavljen 1957. godine, dakle u ono još uvek olovno vreme zrelog titoizma, koje, koliko je bilo […]
Naši pisci koji su izvršili samoubistvo Umetnici, među njima i pisci, su često ranjivi i osetljivi ljudi sa drugačijim mentalnim sklopom i senzibilitetom od većine. Zato i nije toliko čudno da su neki od njih odlazili sa ovog sveta oduzimajući sebi život. Među svetskim književnim velikanima najpoznatije samoubice su bili Ernest Hemingvej, Dejvid Foster Valas, […]
Bata Čengić (ili kako otkrih jednu istorijsku nepravdu) – U dimu “Gluvog baruta” Zahvatala je žitkog kačamaka i izručivala ga ljudima direktno u pregršt: -Ne treba, ja neću večerati. -Kako nećeš, svi ćemo večerati. -Ne. Ne mogu tako, iz ruku… -A mi nemamo sudova za ovoliko ljudi. -Pa mogli bi pričekati jedni druge… -Kačamak […]
Branko Ćopić: Raspeti mjesečar Dva svetska rata i dvadeseti vek su promenili, istumbali, ojadili, unapredili, uništili, ali i obogatili živote milionima ljudi na planeti. Usponi i padovi Nemačke, pa ponovni usponi, menjali su geopolitički pejzaž i sudbine mnogih. Gubile su se domovine, masovno su se napuštali zavičaji, ratovi dvadesetog veka su donosili užase pred kojima […]
Bašta sljezove boje “Gospodine Ćopiću», rekao mi je podavno jedan usamljen, star i bolestan pustinjak, otac Sava, u besputnim brdima Svete Gore, «vi radite jedan čestit posao: nasmejavate i razvedravate ljude u njihovoj večnoj samoći». Ako tako kaže i neki usamljenik iz milionskog Beograda, znam da nisam uludo pisao…” Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali […]