„Kako čovek da zna da nije folirant? I ne može da zna, to je ono najgore“ (Holden Kolfild, Lovac u raži) Šta god da piše, pisac uvek piše o sebi kako je to lepo, iako paradoksalno rekao Flober onom rečenicom „Gospođa Bovari – to sam ja“. Ima nešto od pisca u svakom od njegovih […]
“Njujorker” je odbio roman Lovac u žitu. Ovaj časopis je objavio šest kratkih priča Dž.D. Selindžera, uključujući dve najpopularnije, „Savršen dan za banana-ribe“ iz 1948. i „Za Esme – s ljubavlju i mučninom“ iz 1950. Ali kada su urednici dobili roman na uvid, odbili su da objave odlomak. Rekli su Selindžeru da prevremena zrelost četvoro dece Kofildovih […]
Selindžer – Daleko od razuzdane gomile Mladi bonvivan koji će se kasnije pretvoriti u “neku vrstu književne Grete Garbo” za više od devedeset godina života objavio je tek nekoliko knjiga, među kojima je i roman koji je na japanski preveo Haruki Murakami, isti roman koji je u džepu svog kaputa nosio ubica Džona Lenona, onog […]
Bio bih samo lovac u žitu Stalno govorim drago mi je što smo se upoznali ljudima koje mi uopšte nije drago da upoznam. Ako hoćeš da ostaneš živ, moraš da govoriš takve stvari. Ono sto zaista može da me nokautira je knjiga nad kojom, kada je pročitate, poželite da autor te knjige bude vaš bliski […]
Dž. D. Selindžer: Svet foliranata – Kada mu je ispalio i peti hitac u leđa, a Džon Lenon pao ničice uz reči “Ubiše me”, Mark Dejvid Čepmen je bacio revolver “čarter arms” kalibra 38, rasklopio je knjigu “Lovac u raži”, koju je čvrsto stezao u levoj ruci, i čitao je sa izuzetnom koncentracijom. Na mestu […]
Rečiti govor odsutnosti Dž. D. Selindžera Još od antike bilo je pisaca koji su uživali u anonimnosti – pa ipak u novije vreme, i ako izuzmemo korisnike pseudonima – pisci se uglavnom potpisuju svojim imenom i prezimenom, a mnogi od njih u 20. veku postaju prave zvezde u medijima. Hemingvej koji se kao „svedok” pojavljuje […]