Kako je “Mobi Dik” prenet na film

Kako je “Mobi Dik” prenet na film

Pre sedamdeset godina je Rej Bredberi, tada 33-godišnji autor Marsovskih hronika (1950), Tetoviranog čoveka (1951) i Farenhajta 451 (1953), stojeći pred ogledalom u hotelskoj sobi u Londonu, izjavio: “Ja… sam Herman Melvil!” Bio je to njegov poslednji zamah u pokušaju da savlada velikog američkog pisca Mobija Dika (1851). Za Bredberija je to bilo biti ili ne biti: ili da uspe ili da prihvati […]

Korespondencija: Tomas Man i Herman Hese

Korespondencija: Tomas Man i Herman Hese

Dva autora koji definitivno spadaju u najveće pisce XX veka, nobelovci Tomas Man i Herman Hese, aktivno su se dopisivali skoro pola veka. Iako su dolazili iz različitih delova Nemačke i vodili u potpunosti drugačije živote, Hese kao predstavnik tihe kontemplacije, a Man kao javni intelektualac sa aktivnim društvenim životom – obojica su se pobunili […]

Da li je nadrealizam i danas važan?

Da li je nadrealizam i danas važan?

Da li je nadrealizam i dalje važan? Da li je ikada bio važan? To pitanje teško da je novo, razmatrano je praktično od samih početaka pokreta. Već 1930, jedva šest godina nakon pompezne inauguracije, pesnik sa dvadeset i neku godinu Rene Domal upozoravao je Andrea Bretona, osnivača nadrealizma, glavnog teoretičara i pisca Manifesta nadrealizma (1924), na pretnju da će ispasti beznačajan ako postane popularan i opšte prihvaćen: […]

Bajron je bio više od bajronovskog junaka

Bajron je bio više od bajronovskog junaka

Prošlo je skoro dve stotine godina od kako je umro lord Bajron. Podlegao je groznici 19. aprila 1824. godine u gradu Misolongiju, na zapadnoj obali Grčke, u svojoj trideset šestoj godini. Kao što nije bilo neobično u to vreme, medicinski radnici su učinili mnogo da ubrzaju kraj koji je trebalo da spreče. Bajronovim rečima: „Postoji mnogo […]

Korespondencija: Anais Nin i Henri Miler

Korespondencija: Anais Nin i Henri Miler

“Žena će zauvek sedeti u visokoj crnoj fotelji. Ja ću biti jedina žena koju nikada nećeš imati… neumerenost u življenju opterećuje maštu; samo ćemo pisati i razgovarati da damo sebi vetra u jedra.” Anais Nin piše ovu belešku za Henrija Milera 2. marta 1932. godine. Zamišljam je sa olovkom u ruci (jer je Henriju pozajmila svoju pisaću mašinu) […]

Ljubomir Micić – Nova umetnost

Ljubomir Micić – Nova umetnost

Na Prvoj Zenitovoj međunarodnoj izložbi nove umetnosti, na poziv pesnika, proznog pisca, kritičara, začetnika i glavnog ideologa zenitizma Ljubomira Micića, aprila 1924. godine u Beogradu radove su predstavili Vasilij Kandinski, El Lisicki, Osip Zadkin, Rober Delone, Serž Šaršun, Aleksander Arhipenko, Laslo Moholj-Nađ, Enriko Prampolini, Luis Lozovik i još 17 evropskih i američkih avangardnih umetnika. Izložba, […]

Pedro Almodovar – Životu je potrebna fikcija

Pedro Almodovar – Životu je potrebna fikcija

Pedro Almodovar – Životu je potrebna fikcija da bi ga učinila podnošljivijim. Jednoga dana, dok je kao devetogodišnjak živeo u ekstremadurskom gradiću od improvizovanih kuća od ćerpiča, strmih, prašnjavih ulica i skučenih horizonata, Pedro Almodovar uhvatio je svoju majku u laži. Porodica se malo pre toga preselila iz La Manče, a Frančeska Kabaljero krpila je […]

Zašto čitamo roman – tri odgovora na pitanje

Zašto čitamo roman – tri odgovora na pitanje

Pesnik, esejista, prevodilac i izdavač Gojko Božović u svojoj zbirci eseja Književnost i dani (izdavač: Kontrast izdavaštvo) bavio se svetskim i domaćim autorima, kao i njihovim delima, ali je govorio i o “poetičkim pitanjima savremene književnosti i o socijalnim, medijskim, tehnološkim i ideološkim silama koje oblikuju prvobitni kontekst u kome tu književnost čitamo.” U ovom eseju Božović, […]

1 2 3 17