Lindisfarnska evanđelja – Sveto Pismo u slikama Iz perspektive čovjeka 21. stoljeća, život u srednjovjekovnim samostanima bio je prilično jednostavan. Uz određene varijacije dnevnih rasporeda, osnovni su elementi redovničke svakodnevice bili zajednički: molitva, rad, trenuci tišine, čitanje Biblije, skromna prehrana, odmor i san. Ali i oni su imali svoje “portale” koji su ih povezivali sa […]
Дејвид Бентли Харт – Веровали или не[1] Веома сам близу закључка да је цео пројекат “Новог атеизма” jeдан пролазан хир – а не културнa прекретница, како су следбеници овог покрета тежили да га представе, већ један од пролазних и необјашњивих маркетиншких трендова који неодољиво подсећа на обожавање амајлија, диско музике, телевизијских сапуница или пак Мостова […]
О услову љубави: човек као средство или циљ? Реч је она која доминира нашим животима, било да је изречена или изостала. Није ли, стога, сваки (не)остварени однос корак ка сједињењу са Логосом, самоспознаја и потврда љубави и живота или њиховог одсуства? Волети идеју о човеку мањи је изазов него волети самога човека. По овој мисли […]
Uloga religije u kulturi i istoriji Ovaj se članak temelji na spisima povjesničara 20. stoljeća Christophera Dawsona. Kako je bio povjesničar ideja, a ne golih činjenica (iako je njegova erudicija bila golema), mnoge od tih ideja i danas su vrlo relevantne. Jedna od njegovih glavnih tema je važnost kulture. Da bi opisao njezinu ulogu, uspoređuje […]
Sakralna geografija – dinamička veza između neba i zemlje “Novi antropološki duh”, rezultat istraživanja u domeni znanosti o čovjeku, otkriva da su sve funkcije koje animiraju ljudsko biće, mada se ponekad čine kontradiktornim, poput razuma i imaginarnog, svetog i profanog, svjesnog i nesvjesnog, u stvarnosti komplementarno integrirane u svijesti čovjeka. Tako suvremeni čovjek nije samo […]
Šta stoji nasuprot teologije bunta Počeću oslanjajući se na prethodni rad istog autora o akademskoj teologiji, gde se kaže da postoje dva osnovna aspekta teologije: teološka arheologija i primenjena teologija. Teološka arheologija u zavisnosti od oblasti koju proučava – Sveto pismo, Starog i Novog zaveta, patristika (spisi svetih otaca) ili liturgika – istražuje teološke izvore […]
Čuda se povremeno pojavljuju na naizgled neuznemirenoj površini svakodnevnog postojanja određenog unapred utvrđenim uzročnim nizom, gde po neminovnoj logici stvari iz jednog, posve ordinarnog događaja, izvire drugi, njemu srodan, da se sve čini sasvim obično i prethodno udešeno, te iznenadna nesvakidašnja pojava izaziva zaprepašćenost i zapitanost, praćenu sumnjom u potpuno kompaktan, sliven tok prirodnih zbivanja. […]