Жан Бодријар у контексту интегралне нарације
У познатом есеју о кадру секвенци Пјер Паоло Пазолини се дотиче једног од суштинских језичких, наративних, стилских и, уопште, перцептивних својстава филмске уметности: „Време кадра-секвенце као почетног и главног елемента уметности филма – то јест као бескрајне«субјективности» – увек је садашње време. Доследно томе, филмска уметност «репродукује садашње време». «Директно снимање» на телевизији је парадигматична репродукција садашњег времена, онога […]
