Veštačka inteligencija (eng. artificial intelligence, odnosno AI) je pre nekoliko godina počela da menja naše živote i da uvodi revoluciju u gotovo svaki segment poslovnog sveta, uključujući i svet umetnosti. Od generisanih slika do generisanog komponovanja muzike, uloga veštačke inteligencije u kreativnim oblastima brzo se širi i postaje sve važnija. Dok neki umetnici prihvataju ove tehnološke inovacije kao nove alate za kreativnost, drugi se plaše da bi AI mogao da umanji ljudsku umetnost, zameni tradicionalne uloge ili izazove probleme u vezi sa vlasništvom i originalnošću. Kako AI postaje sve umešniji i bolji u svom poslu, uloga umetnika se menja na potpuno novi način, a ako i vas interesuje kako veštačka inteligencija utiče na posao umetnika, evo nekoliko stvari koje bi trebalo da imate na umu.

AI kao kreativni alat

Jedan od najznačajnijih uticaja AI na umetnike jeste njegova uloga kao alata. Postoje različiti programi koji omogućavaju umetnicima da generišu složene slike, manipulišu fotografijama i eksperimentišu sa novim stilovima. Ovi alati mogu da ubrzaju kreativni proces nudeći brza rešenja, automatska poboljšanja i stilske sugestije koje bi umetnicima oduzele mnogo više vremena ako bi ih ručno izrađivali. Pored toga, softver baziran na veštačkoj inteligenciji u sferi filma omogućava umetnicima da komponuju, montiraju i doteruju svoja dela efikasnije i brže nego pre. AI ne samo da imitira kreativnost, već i proširuje ljudsku maštu, omogućavajući umetnicima da istraže nove oblike izražavanja koji su ranije bili nedostupni.

Izazov originalnosti i autentičnosti

Iako AI može da pomogne umetnicima, on takođe pokreće zabrinutosti u vezi sa originalnošću i autentičnošću, ali i sa psihološkim uticajem umetnosti na ljude. Generisana umetnička dela često se kreiraju koristeći velike baze podataka postojećih radova, što dovodi do rasprava o tome da li su ovi proizvodi zaista originalni ili samo derivati ljudske kreativnosti. Neki umetnici tvrde da generisani sadržaj nema emocionalnu dubinu i lični dodir koji proizlazi iz ljudskog iskustva, čineći ga manje značajnim i vrednim na simboličkom planu. Pored toga, pitanja intelektualne svojine postaju sve izraženija kada AI stvara umetnost na osnovu postojećih dela, ponekad bez odgovarajućeg priznanja ili naknade za prvobitne autore. Kako AI nastavlja da se razvija, biće neophodno uspostaviti pravne i etičke okvire koji štite umetnike i insistiraju na odgovornom korišćenju generisane umetnosti.

Uticaj na radna mesta

Veštačka inteligencija takođe menja proces zapošljavanje u umetničkom svetu, donoseći i prednosti i nedostatke za umetnike. S jedne strane, alati zasnovani na AI omogućavaju umetnicima da proizvode radove brže i lakše, potencijalno smanjujući troškove i povećavajući produktivnost. Međutim, generisani sadržaj može da zameni određene uloge u industrijama poput grafičkog dizajna, ilustracije i digitalnih medija, naročito za ljude koji godinama i decenijama koriste olovke i korisni papir za štampanje čiji rezultat nikako ne može da se preslika veštačkom inteligencijom. Na primer, kompanije mogu da koriste generisane logotipe ili fotografije umesto da angažuju dizajnere, što dovodi do smanjenja broja radnih mesta. Izazov za umetnike je da se prilagode ovim promenama razvijanjem veština koje AI ne može da proizvede, kao što su emocionalna dubina i jedinstveni umetnički izraz koji publika prepoznaje.

AI i promena definicije umetnosti

Kako generisana dela postaju sve prisutnija, postavlja se pitanje same definicije umetnosti. Tradicionalno, umetnost se smatra izrazom ljudske misli, emocija i kulture, i to svuda u svetu gde ljudi migriraju. Međutim, s obzirom na to da AI može da stvara impresivne vizuelne i muzičke kompozicije, kao i vizuelno privlačne sekvence koje se koriste u filmskoj i televizijskoj umetnosti, neki kritičari tvrde da bi AI trebalo da se posmatra kao punopravan umetnik. Drugi veruju da AI treba smatrati alatom, a ne samostalnim umetnikom. Ova debata oblikuje percepciju umetničke vrednosti i pokreće rasprave o tome kako bi AI trebalo da se posmatra u budućnosti. Kako tehnologija napreduje, društvo će morati da odluči kako će definisati kreativnost u eri u kojoj mašine mogu da stvaraju umetnička dela koja pariraju remek-delima koje su ljudi stvarali proteklih vekova i koji su definisali našu vrstu na ovoj planeti.

Etičke i pravne posledice

Uspon AI u umetnosti takođe donosi etičke i pravne izazove koji moraju da se reše. Generisani sadržaj često zamagljuje granice autorskih prava, što dovodi do sporova oko vlasništva. Ako AI napravi sliku, video ili pesmu, ko polaže pravo na to delo – umetnik koji je upravljao veštačkom inteligencijom, kompanija koja je razvila ovu tehnologiju ili sama veštačka inteligencija? Neki pravni sistemi već istražuju načine da zaštite umetnike od plagijata i da im obezbede adekvatnu finansijsku nadoknadu. Pored toga, etičke implikacije korišćenja veštačke inteligencije za imitiranje stilova preminulih umetnika postavljaju pitanja o umetničkom integritetu i očuvanju kulture. Kako generisana umetnost postaje sve prisutnija, biće neophodno razviti regulatorne politike koje će osigurati pravičnost i zaštititi umetničke doprinose istaknutih pojedinaca, naročito danas kada nam je umetnost potrebnija nego ikada.

Veštačka inteligencija menja posao umetnika na mnogo različitih načina. Dok ova tehnologija nudi nove alate za umetnike, ona takođe donosi izazove u vezi sa originalnošću i finansijskim aspektom rada umetnika. Kako AI nastavlja da se razvija, umetnici moraju da pronađu načine da upravljaju ovom tehnologijom – bilo da je koriste kao alat za poboljšanje svoje kreativnosti ili ne. Ako prihvatimo inovacije, ali i očuvamo suštinu ljudske kreativnosti, budućnost umetnosti može da postane uzbudljivija nego ikada, što je upravo ishod kom se svi nadamo.

za P.U.L.S.E Velibor Živkov

  Društvo, Umetnost, Velibor Živkov, Veštačka inteligencija