Vetar u leđa i (ne)mirno more – Oduvek je more mnogima predstavljalo veliki izazov. Plovidba je sinonim za slobodu koja je daleka i neuhvatljiva. U trenutku kada se nađete na pučini pod nebom punim zvezda, čini se kao da su sve one tako blizu da ih rukom možete dohvatiti. Tako blizu, a tako daleko… Kada neko doživi to i stekne moreplovsko iskustvo, dotakao je nebo, slobodu o kojoj sanja. Takve čari dostupne su samo na pučini, na otvorenom moru daleko od bilo koje obale, kada je oko vas jedino voda i ništa više.

Možemo se pozabaviti protagonistima filma ”Pirati sa Kariba” (”Pirates of the Carribean”), koji teže ka toj dalekoj slobodi i koji je između ostalog žive. Pored glavnog pozitivnog lika Džeka Speroua (Jack Sparrow), glavni negativac jeste Dejvi Džons (Davy Jones) koji komanduje brodom Ukleti Holanđanin. Naziv broda preuzet je iz legende iz 19. veka o ukletom moreplovcu, Holanđaninu lutalici. Prema legendi, koju su književnici sa početka 19. veka inkorporirali u svoja, mahom dramska ostvarenja, Holanđanin je kapetan ukletog broda koji je osuđen da večno plovi morima, sve do sudnjeg dana. Ova legenda bila je daleko poznata u lučkim gradovima u priobalskim zemljama. Holanđanina je proklela Rokalda, kraljica vodenih demona, jer je prkosio moćima prirode i Boga. Stoga, holandski brod imao je priliku da pristane na kopno svake sedme godine, u nadi da će kapetan pronaći pravu ljubav koja će otkloniti kletvu.

Ova tema bila je veoma popularna, probudila je inspiraciju kompozitora Riharda Vagnera (Richard Wagner) koji je napisao libreto za svoju operu ”Holanđanin lutalica” (”The Flying Dutchman” ili ”Der fliegende Holländer”). Holanđanina je mogla da spase jedino verna žena, Senta koja ga je celog svog života čekala u jednom norveškom ribarskom selu. (U ”Piratima sa Kariba”, izabranica srca Dejvija Džonsa je Tia Dalma ili boginja mora Kalipso /Calypso/ koja ga je i osudila na večno lutanje i dodelila mu titulu kapetana Ukletog Holanđanina.) Naime, protagonistkinja opere, Senta je maštala o Holanđaninu, sanjala ga, i naposletku upoznala. Rečenica koju je ona ispevala u svojoj baladi pomaže nam da saznamo više o Holanđaninovoj prekoj naravi:

„Uzalud on kroz bure lom, obići htede greben jak, al’ dade reč besu svom, ma išlo to u večnost čak!“

Svako ko je rođen na primorju ubrzo počne da ceni lepotu mora, ali i njegovu surovu snagu. Jedrenje predstavlja lepotu i omogućava neograničenu slobodu. Tu slobodu voleo je i kapetan holandskog broda, a želevši da stekne još jedno iskustvo, ostao je kažnjen i osuđen na večno lutanje morima.

Holandija! Zašto je reč o moreplovcu koji je poreklom iz Holandije? Ova zemlja je u 17. veku bila na vrhuncu svoje pomorske moći, održavajući veze sa pomorskim kolonijama. Uz veliki broj ratnih brodova, postojalo je mnoštvo brodova za ribarenje i trgovinu, ali i za javni i privatni prevoz putnika. Ove razčličite potrebe uticale su na brzi razvoj malih brodova od kojih su neke osmišljenje kao jahte za zabavu – jedrilice. Stoga je Holandija jedna od prvih zemalja u kojoj je jedrenje počelo da se razvija i postalo zabava. Kao skup regatni sport ono je dalje nastavilo da se razvija i neguje u Velikoj Britaniji, kada su Holanđani poklonili jahtu britanskom kralju Čarlsu II.

Naime, kapetan ukletog broda nije se bavio pomorstvom zabave radi. U filmu ”Pirati sa Kariba” upoznajemo se sa brodom koji pljačka druge brodove. Kapetanu je na raspolaganju sve vreme ovog sveta i sva moguća sloboda, jer u činu pljačkanja niko ne može da zaustavi besmrtnog čoveka. Mogli bismo citirati Milorada Pavića: „Ko zna na koji vetar mu radi pamet…“ Samim tim, termin ”flying” se ne odnosi na letenje broda iznad vode (ili već kako ovaj termin podstiče našu maštu), već na jedriličarski pojam ”letanje”, koji označava manevar skretanja kroz vetar za vreme plovidbe u vetar (cik cak), to jest zaokretanje jedrilice dok se jedra ne napune na drugoj strani. To je najbrži vid promene smera broda i na taj način dugo se može jedriti. Dakle, u Holanđaninovom slučaju, u kom pravcu dune vetar, on diže svoja jedra i odlazi u nove pohode i osvajanja, što je i nama pojedincima veliki izazov kada znamo šta je čar i umetnost određenog vetra, potom manevra, kao i morskog plavetnila u vidu simbola dubine, mira, slobode i izvora života ka kom (moguće) težimo.

za P.U.L.S.E: Jana Dimitrijević

Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E

  More, Muzika, Rihard Vagner, Ukleti Holanđanin