„Životinjska farma“ Džordža Orvela

Svaki pojedinac ima svoj san, a čitav narod, sastavljen od istih tih pojedinaca ima vekovima isti san, da život bude bolji, podnošljiviji. Bilo seljak, industrijalac ili intelektualac svaki čovek veruje u ono čuveno – bolje sutra. Međutim ono kao da nikada ne dolazi, ako dođe, kratkoročno je. Upravo je ta vera u bolje sutra, lepši život i svet kao lepše mesto za život glavni pokretač naših života, suština napornog rada naših predaka.

Sve sa idejom da zemlja bude plodnija, nebo vedrije, hleb pod našim nepcima ukusniji, a da osmesi sa naših lica nikada ne isčeznu.  Najpronicljiviji su odavno prodrli u duh i veru mase i preokrenuli je u svoju korist. Tako su konstantnim obmanama i lepo upakovanim obećanjima i lažima sebi obezbedili plodno tle i publiku širokog auditorijuma, koja će ih verno pratiti i baš u njima videti spas.

Princip na kome funkcioniše vlast u svim državama, pa i u svim vremenima. Večita igra vođe i naroda, pojedinca i mase.

Upravo ovom tematikom se Džordž Orvel bavi u svojoj „Životinjskoj farmi“. Priča započinje jednostavno, pobunom rabljenih životinja i iskonskom željom za slobodom, apsolutnom slobodom, bez neprekidnog rada za dvonožnog neprijatelja- čoveka.

Nakon govora svinje, starog Majora, koji kroz nekoliko dana umire, životinjama se otvaraju oči. Stari Major pokreće bunt, revolt koji se taložio godinama napornog rada, neredovnim obrocima, lošom brigom i otimanjem potomstva.

Zajedničkim snagama životinja odnosi pobedu nad čovekom. Ukida se „veleposednička farma“ i nastaje „životinjska farma“.

Ubrzo je osvanuo i spisak od sedam zapovesti :

1. Ko god ide na dve noge, taj je neprijatelj.
2. Ko god ide na četiri noge, ili ima krila, taj je prijatelj.
3. Nijedna životinja ne sme da nosi odeću.
4. Nijedna životinja ne sme da spava u krevetu.
5. Nijedna životinja ne sme da pije alkohol.
6. Nijedna životinja ne sme da ubije bilo koju drugu životinju.
7. Sve životinje su jednake.

Vodeća ideja je ne postati kao čovek, stvoriti utopijsko društvo gde će vladati harmonija i izobilje. Opet – gde niko neće biti gladan, tlačen prekomernim radom, bolestan, neće raditi pod stare dane. Svinje kao najinteligentnije životinje predvode ostale. Ubrzo dolazi do međusobnog trvenja i nepoštovanja ideje one druge. Kao u svakoj priči jači pobeđuje slabijeg. Jači preuzima, otima, postaje vođa.

Nakon pobede i proterivanja slabijeg- Snoubola, sva vlast je na raspolaganju beskrupuloznom Napoleonu. Obdaren veštinom dobrog govornika, manipulator i demagog postaje svestan svoje moći i od vođe koji teži dobrobiti čitave zajednice, gotovo preko noći postaje krvožedni tiranin.

Nije li to, upravo ono što se dešava dolaskom pojedinca na vlast? Čovečnost ispari i talog najmračnijih poriva i želje za apsolutnim nadvlada onu navodno iskrenu i čistu želju za jednakošću i dobrobiti čitave zajednice.

Životinje ubrzo počinju sa izgradnjom vetrenjače. Svaka doprinosi njenoj izgradnji. Vetrenjača je njihovo – bolje sutra. Neostvareni san, svetla budućnost za koju vredi boriti se i raditi preko mere i mogućnosti.

Ono što životinje nikako ne napušta je vera. Nakon opsade farme, ljudi sav njihov trud i odricanje, podižu u vazduh jednim dinamitom. Dok gledaju raskomadanu vetrenjaču, gomilu šuta i prašine, njihov san se nije raspršio. One postaju još snažnije i odlučnije u nameri da podignu bolju. Kroz čitavu priču zanimljiv je razvoj karaktera vođe – Napoleona. Neosetno, mleko i jabuke dobijaju isključivo svinje, kao najinteligentnije, kao mislioci i pokretači ostalih.

Ubrzo je svaka od sedam zapovesti oskrnavljena. Svinje spavaju u krevetima, piju, puše, jedu iz finih ljudskih činija od porcelana, hodaju u pratnji krvožednih pasa. Svu svoju bahatost pravdaju potrebom, jer su one te koje vode, ali ostale dodatno zastrašuju povratkom čoveka na farmu. Jedina radost čitave farme, njihova himna – Životinje Engleske, biva ukinuta.

Nezaobilazan je lik Boksera, konja koji se žrtvuje za zajednicu, bez oklevanja jednog trenutka. On ustaje ranije od ostalih, vuče više i neprestano ponavlja geslo – radiću više !

Napoleon svojim manipulativnim sposobnostima vrši indoktrinaciju ostalih. Najlakše upravlja ovcama, a onda i ostalima. Menja istoriju, a svim događajima daje značaj svojim prisustvom i navodnim junačkim delanjem u njima. Životinje više ne znaju u šta da veruju, lako se prepuštaju serviranom, kriveći svoje sećanje, ne sumnjajući u priču koju Napoleon izlaže. Sve suroviji i pohlepniji, izrabljuje ih više nego čovek, dobijaju sve manje hrane i sve više gladuju, neprestano rade, a one koje su pokušale da ustanu protiv njegove reči, završavaju samo na gomili mrtvih tela, ućutkanih i zaklanih, od kojih se širi miris krvi i smrti, miris upozorenja za nepokorne.

Izgradnja vetrenjače bila je nemoguća bez ljudskog posredovanja. Lokalni farmeri, nekadašnji zakleti neprijatelji prema rečima vođe, postaju neophodni, prijatelji, oni koji će pomoći izgradnju vetrenjače. Neprimetno se prepravljaju zapovesti, nekadašnja svetinja.

Nakon teške povrede i malaksalosti, iscrpljen radom Bokser završava u klanici. Međutim to „nije“ klanica, već veterinarska ambulanta sa najboljom negom, koja koristi stara kola klanice. Vrtlog obmana postaje sve dublji, a najčistija srca životinja, postaju uprljana najgorim ljudskim porivima. Životinje postaju ljudi. ( i obrnuto)

Zapanjene, naivne i radne one vide kako svinja sada hoda na dve noge, ona je obučena, za nju ne važe pravila koja važe za ostale, jer:

Sve životinje su jednake ali neke su životinje su jednakije od drugih.

Orvel završava priču zapanjenim pogledima, izbezumljenih životinja, koje za istim stolom vide farmere i svinje – svoje vođe.

Pogled životinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do čoveka, od čoveka do svinje, i ponovo od svinje do čoveka; ali, već je bilo nemoguće raspoznati ko je svinja, a ko čovek.

Jedno je neizostavno, ova knjiga je ogledalo vlasti, sjajna slika političke maskarade i oslađivanja moći. Bukvar ljudske pokvarenosti koja ne jenjava, naprotiv rasplamsava se. Pokazuje tako svu moć pojedinca koji zna kako sa masom bez svog stava i kritičkog suda, sa masom koja ga vuče za rukav i slepo traži korak koji će pratiti, makar bio i u provaliju.

Priznaćete da „Životinjska farma“ i na vas deluje kao pronalazak naočara za vid ili šamara posle nesvestice.

Za P.U.L.S.E Ana Kršljanin

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Džordž Orvel, Književnost, Životinjska farma