Слобода и знање као метафизика историје – Рефлексија Георга Зимела о филозофији историје представља један од најзначајнијих момената у историји појма, јер се коначно постиже један мета ниво сагледавања могућности заснивања једне филозофије о историји, као и њеног предмета и метода. Увођењем разликовања између метафизике историје која спекулативно и не-теоријским мотивацијама вреднује низ догађаја повесних […]
Онтологика Кулминација идеја питања о одређењу самог јестања, па тиме и бића, идеје јединства бића и мишљења, логоса, идеје превладавања онтологије науком логике и идеје тубитка доводи до разумевања јединства бића и мишљења, тј. до мишљења као одређења самог јестања, а тиме, накнадно и битка. Мишљење је то за које нешто постоји. Оно што мишљењем […]
Појам ума као археа Физичари, како модерни тако и антички (пресократовци) настоје да одгонетну како саму природу, тако и природу природе, космоса. У таквом општем трагању кроз историју природне филозофије и експерименталне физике јављале су се многе крајње опречне и понекад дубиозне теорије. Једна проблематика која се прожима кроз те сфере мишљења јесте однос ума […]
Смрт јесте један од најбитнијих момената, не само у сваком животу, већ и у самом животу по-себи јер представља његов крај; она и јесте крај живота. Али, за свесно биће она би требала бити и један од најбитнијих појмова у историји мисли, јер бивајући крај живота она је уједно и крај мишљења; дакле, као што […]
Платоново рангирање уметности према теорији идеја Естетика, као једна од најмлађих филозофских дисциплина, у свом одређењу није наишла на конзистенцију и усклађеност која је често узрокована широм сликом и контекстом филозофског система у којем се налазила, као и духом филозофије тог система. Једно од тих специфичних одређења је и Платоново које вреднује уметност у […]