Film je pre svega slika pretvorena u priču („pokretne slike“) i te dve teme čine veliki film, pa nije čudo da je ime kamermana na uvodnoj špici uvek negde najbliže režiseru. Pored njih tu su negde i producent i scenarista – neophodan najuži tim u ogromnoj ekipi koja je stvarala kolektivno umetničko delo nazvano film. […]
Nijedna umetnost nije bliži pratilac modernih vremena koliko je to film, dete, slika i tumač onog što smo postali i u čemu živimo. Ko se od malo starijih ne seća prvih čudesnih susreta sa magijom filma, negde u zagonetnoj tami kina – bioskopa, u onim salama kakvih je već odavno nestalo. Tolike sale po centru […]
Ravno je pet vekova od smrti velikog moreplovca Vaška da Game, o čijim poduhvatima (otkriće pomorskog puta za Indiju) je pevao najveći pesnik portugalskog jezika Luiš de Kameš, čovek čija godina smrti se danas obeležava kao državni praznik Portugala, Ep o Da Gami se zove Luzijadi (ili Luzijade). Evo moje priče: Luzitanci, zemlja im leži […]
(Cezareja Evora, Bana, Lura, Tito Paris) Zelenortska ostrva (Kabo Verde) čini arhipelag od desetak ostrva vulkanskog porekla koja se nalaze u Atlanskom okeanu, zapadno od Senegala i Gvineje Bisao i koja baš i nisu zelena. Više su vulkanski sivkasta, sa peščanim obalama na kojima se mogu ponekad videti ogromne okeanske kornjače koje u pesku polažu […]
“Prošlost je grozan, mutan bezdan, što u taj sumrak ode, ne postoji više, i nije nikad postojalo.”, piše Crnjanski u “Seobama”. Naravno, to je tako ukoliko negde ne ostane zapis – ali ja sam zapise slabo pravio, dnenik nisam pisao, a sećanje mi nije od one vrste kako imaju neki posebni ljudi koji su sposobni […]
„Samo smrt otkriva, koliko je svaki čovek u stvari mali.“ (Juvenal) U devetnestom filmu serijala o Džems Bondu snimljenom 1999. godine, u jednoj od ključnih scena, dok Bonda (kog igra Pirs Bronson) drže dva razbojnika, sjajna Sofi Marso, koja u filmu igra prefriganu lepoticu i ubicu Elektru King, pošto poljubi zarobljenog Bonda, kaže mu „Da […]
„Razgovarali smo na evropskom jeziku. To je novi jezik koji bi svi trebalo da nauče“ (A. Brijan o susretu sa kancelarom G. Štresmanom) Sednica Skupštine Društva naroda, održana 17. septembra 1926. ostaće u sećanju savremenika i potomaka kao jedan od onih skupova na kojima je izgledalo da je svaka nada moguća – čak i postizanje […]
Ivo Andrić – jedan evropski život. Mihail Martens, U požaru svetova. „Živeo je za sebe, za literaturu, veoma malo 111hajući za svoje mesto u životu, pa i u istoriji“ (M. Đilas o Andriću) Čitajući o mladosti naših velikih pisaca Andrića, Crnjanskog, pa i Krleže…uvek se pitam koliko je bilo onih velikih potencijalnih i nerealizovanih talenata […]