Umetnost predstavlja naš najradikalniji odgovor na stvarnost. Tako je još od antičke Grčke u kojoj je umetnost (τέχνη) imala posebno, gotovo kultno mesto. Osnovna je namera grčkih filozofa i tragičara bila da umetnost predstave kao mističnu epopeju što bi značilo – predstavu uzvišenu i blisku božanskom zanosu. Ta se težnja za božanskim, kao erotska predaja, […]
(Ne)osvojiva praznina stvarnosti. Šta je savremnost? Ako je Euripid bio savremenik ratova, a veći deo života svedočio je sukobima, onda je on kao pisac tragedija savremenik svoga doba baš sa stanovišta slutnje onog nadolazećeg. Šta posle ratova? Šta posle nasilja? Taj pogled koji čovek – doduše tek pojedinci – ima prema onom nadolazećem koje crpi, […]
Fridrih Niče je iz svog pesimizma, u neizdrživom nadolasku pitanja, pred sebe postavio dve stranputice – volju za moć i smrt Boga i tako upao u bezdan iz koga nikada nije izašao. Slomio se, Heideggerovim rečima, na svom delu, na volji za moć. Georges Bataille svedoči da je Nietzsche početkom januara 1889. sišao sa uma. […]
Umetnost kao iskustvo stvaranja i oblikovanja ideje može se tumačiti kao radikalna otvorenost svetu. Duh umetnosti univerzalizuje pojedinačnu egzistenciju dajući joj potencijalnu snagu da stremi neotkrivenim, nadolazećim horizontima. Takvo shvatanje iskustva umetnosti omogućio je grčki duh koji je, posredstvom individualnog usavrašavanja, tragao za večno lepim, moralno ispravnim i celovitim principom. Umetnički duh koji se afirmiše […]
Razvojni put melanholije išao je u smeru njenog postepenog oslobađanja od subjektivnog stanja nedostatka, bilo da je taj nedostatak bio uslovljen temperamentom ili bolešću. Za razliku od antičkih autora koji su melanholiju tumačili kao stanje subjektivne oštećenosti, kasni srednji vek melanholiju oslobađa naučne stigmatizacije i otvara je poetskom iskustvu. Drugim rečima, melanholija više nije bila stanje […]
Arto – Budućnost koja se smrkava Zapis o Artou, ili o dijalektici nepripadanja Gde je naš jezik u odnosu prema telu? Kako jezik upisuje svoju simboliku na teriroriju tela? Da li telo u svojoj telesnosti postaje čisto telo samo po sebi, samim prisustvom tela kroz telo, ili je telo mišljeno kao telo tek imenovanjem […]
Duša i istina: Kratke beleške o Dostojevskom Pravi òvoj misli je duša… (Alda Merini) Nakon aktivnog učešća na političkim sesijama, predavanjima i javnim nastupima sa krugom petraševaca, u želji da ukaže na poredak nepravičnosti, bede i sveopšte anarhije ruskog duha krajem 19. veka, Fjodor M. Dostojevski biva uhapšen. Poslednji sastanak Propagandnog društva, neposredno pre hapšenja, imali su […]
Damari strasti i surovosti – Središnja nit koja prožimlje život teoretičara i kazališnog filozofa Antonina Artauda može biti imenovana pojmom neprilagođenosti. U svakom pogledu, stvaralačkom i životnom, Artaud je iskušavao konvenciju i zacrtanost, datosti koje počesto postaju isprazna postojanost i banalna snishodljivost, otrgnuvši svoju stvaralačku poetiku od sveprožimajućeg reda. Konture kaosa uspostavljao je igrajući uvijek i samo blizu […]