Nemačka 20-ih godina prošlog veka. Romani potpisani imenom B.Traven pod nazivima Mrtvački brod, Berači pamuka, Pobuna vešanih, Blago Sijera Madre i drugi, postižu veliki uspeh.

U knjigama ima svega, avanture, egzotičnih opisa, jake socijalne i ekonomske dimenzije Meksika i SAD. Nedostaje je samo jedna stvar. Pisca nema nigde. Zvanično niko ne zna ko je B.Traven. Zna se jedino da rukopisi na nemačkom stižu iz Meksika uz pismo otkucano na mašini gde piše:

Pisac nije bitan, jedina biografija koju treba da ima su njegove knjige. Zato nemojte pokušavati da me tražite, ni da saznate ko sam. Otkucano na mašini bez ručnog potpisa: B. Traven.

30-ih g. isti rukopisi iz Meksika stižu u SAD, ovaj put na engleskom. Tu je pismo sa istom tvrdnjom – pisac nije bitan – i malo neobičnom tvrdnjom, tekst na engleskom je originalan, a objavljeni romani na nemačkom prevod.

Pisca i dalje nema nigde, u javnosti se ne pojavljuje niko ko kaže da ga je negde sreo. Neko ipak omogućava sve to pa i ostajanje u anonimnosti jer knjige postižu velike tiraže, ubiru se prihodi, novac se nekom sliva u džep.

Ko je B. Traven ? U SAD kritika kaže: Tekstovi na engleskom obiluju germanizmima pa je pisac neko kome je nemački maternji jezik. U Nemačkoj medjutim stvari stoje obrnuto, kritika ocenjuje da su tekstovi puni anglicizama pa je jasno da je pisac neko ko je iz engleskog govornog područja.

Novinari, reporteri čak i privatni detektivi kreću da se utrkuju u plasiranju senzacionalnih izveštaja i polako od Travena stvaraju mit. Tu su i teorije zavere da je:

– Traven bivši političar koji je izgubio vlast u svojoj zemlji i zato se krije od javnosti

-Dz. London koji je simulirao svoju smrt i nastavio da piše pod pseudonimom

-Traven je biznismen iz SAD u dosluhu sa državnim vrhom

-Traven je organizovana grupa ljudi koja sve radi zajedno

Ništa od svega nije bilo dokazano, godine su prolazile, izlazile nove knjige. Tek 1945. dolazi do izvesnog pomaka. Nakon uspeha romana Blago Sijera Madre odlučeno je da se po knjizi snimi istoimeni film u Holivudu sa Hemfri Bogartom u glavnoj ulozi. B.Traven se ponovo oglašava pismom i režiseru Džonu Hjustonu javlja da će na snimanje poslati svog specijalnog izaslanika. Pojavljuje se čovek nižeg rasta, nosi punomoćje pisca i predstavlja kao Hal Croves. Odakle je došao, niko ne zna. Ne priča gotovo ni sa kim ali dobro poznaje scenario za film i daje savete režiseru.

U jednom momentu neko iz filmske ekipe mu prilazi i kaže: g-dine Croves vi tako dobro poznajte knjigu jeste li vi Traven lično? Hal Croves to energično demantuje. Na kraju snimanja filma nestaje bez traga.

Mediji konačno dobijaju ono što dugo čekaju, neki konkretan trag. Kreću natpisi, da li se misteriozni pisac konačno pojavio i da li je to bio specijalni izaslanik na snimanju filma? Kreće i lov na čoveka.

Mladi meksički novinar Luis Spota preko svog prijatelja u centralnoj banci Meksika saznaje za postojanje računa na ime Traven Torsvan, sa adresom u Akapulku. Sve to nije baš po zakonu ali mi novinari moramo povremeno i takvim metodama da se služimo, pričao je kasnije novinar u tv emisiji BBC o Travenu.

L.Spota u Akapulku nalazi kafić koji drži Traven Torsvan i ima sreće da sretne vlasnika lično. Kreće neobavezan razgovor. U jednom trenutku Torsvan pominje borbu dva čoveka koji se medjusobno probadaju hladnim oružjem i obojica umiru.

Lampica se pali u glavi novinara. Bila je to scena iz jedne knjige B.Travena. Sve ove godine si uspešno brisao sve tragove, rekao je novinar i dodao:

Ali sad te imam. Znam da si ti čovek koji je bio na snimanju filma. I znam da si ti B.Traven.

Sa tom pričom si zakasnio, odgovorio je vlasnik kafića. B.Traven je umro, ja sam samo njegov agent.

Zatim je ipak pocrveneo, i lupio rukom o sto rekavši:

Ti si kučkin sin! Zapretio je novinaru na neobičan način: ako objaviš bilo šta ubicu se, pa ćeš me nositi na duši celog života.

To je tvoj izbor i tvoj problem, rekao je L.Spota.

Javnost je zbunjena. Šta se desilo? Da li je čovek koji živi pod više imena ipak govorio istinu, da li je pisac zaista umro pa izdavač pokušava samo da održi iluziju da je B.Traven u životu. Bilo je i drugih komentara, da bi misteriozni pisac sada već mogao da ima dosta godina, i da je to razlog slabog romana. Kritika tada jednoglasno zaključuje: B.Traven je svoje najbolje knjige napisao na nemačkom a svi kasniji pokušaji da piše direktno na engleskom i malo na španskom obilovali su brojnom upotrebom germanizama.

U potrazi za B.Travenom išlo se i mnogo dalje od Meksika i SAD i logično tražen je bio i u Nemačkoj. Tako se došlo do jednog novog imena. Ret Marut. U pitanju je bio član pokreta anarhista, glumac, pisac kratkih priča, urednik jednog časopisa, učesnik mihnenske revolucije 1919. i kao takav osudjen na smrt. Pod nejasnim okolnostima Ret Marut je izbegao streljanje. Nešto kasnije mu se gubi svaki trag. Bilo je to početkom 20-ih godina prošlog veka.

Još jednom postoje suprotne tvrdnje. Podatak da se iza rukopisa B.Traven krije čovek koga niko nije video 40 godina mnogima je zaista neverovatan. Ima međutim i onih koji tvrde: obratite pažnju na stil pisanja. Marut i Traven to je isti čovek. Nešto kasnije čovek sa dva imena se ponovo pojavljuje u Meksiko Sitiju ovaj put kao Hal Croves. Predstavlja se kao agent i prevodilac B.Travena, ugovora snimanje filmova po njegovim knjigama, partnerka mu je Meksikanka Rosa Elena Lujan, njegova sekretarica.

Objavljuje i neke svoje priče. Ne krije se, druži se sa više ljudi. Ali na svaku opasku da je on B.Traven odgovora da nije. Misterija traje i dalje. Nekako istovremeno neko ko se predstavlja kao B.Traven kontaktira novinare i jednom čak i kaže da će doći na sastanak i otkriti svoj identitet. Ali ne dolazi.

Hal Croves umire u Meksiku 1969. godine. Tada njegova supruga pokazuje da je imao dokumenta na ime Traven Torsvan iz SAD, kaze i da je on povremeno pisao kao B.Traven a povremeno kao Hal Croves. Mislilo se tada da je sve rešeno.

Ali nije bilo.

Nesto kasnije njegova supruga u javnost iznosi sledeću priču, o razgovoru koji su vodili pred njegovu smrt, kada je rekao:

Prijala mi je promena identiteta. Ali vremenom sam počinjao da mrzim svoje ime i želeo da budem neko drugi. A sada je kraj. Kad me ne bude, neće biti razloga da se krijem. Tada svima reci ko sam bio.

Ljubavi ali ko si ti? pitala je mnogo mladja Meksikanka sa kojom je živeo u starosti.

Glasine iz Evrope su bile istinite, odgovorio je. Ja jesam Ret Marut koji je boravio u Nemačkoj 1907-1922.

Pobegao sam sa streljanja tako što je vozač kamiona sa zatvorenicima namerno ostavio otključano vozilo.

Bila sam u šoku, pričala je Meksikanka. A on se izvinjavao što me je lagao dugi niz godina i rekao: Da su meksičke vlasti saznale da ovde boravim pomoću lažnih papira, izgubio bih sve, možda i tebe.

Sva potraga novinara medjutim ne rezultira definitivnim rešenjima, jer se u jednom trenutku zaključuje da su sva imena u opticaju – izmišljena. Sva dokumenta koja je imao Torsvan/Croves/Marut su sadržala lažne podatke o roditeljima jer se radi o ljudima čiji podaci ne postoje nigde, a takodje ne postoje nigde ni njihovi rodjaci ni prijatelji, niti bilo ko, ko ih je poznavao. Nijedna adresa ne odgovara istini. Kada je podnosio zahteve za dokumentima Torsvan/Croves/Marut je uvek iznosio istu priču: podaci o njegovim roditeljima su nestali u zemljotresu u Los Anđelesu kada je veliki broj matičnih knjiga izgubljen.

Ako je čovek koji je menjao ime bio zaista B.Traven, šta je njegovo pravo ime? Deset godina nakon smrti njegov identitet je ostao tajna. Ekipa novinara BBC je bila rešena da ide do kraja.

Pronadjen je tada sledeći podatak u Londonu: Kad je 1923. čovek po imenu Ret Marut bio uhapšen tada je jedini put dao ime Oto Fajge, Nemac rođen u Svjebodjinu 1882. Danas je to Poljska.

Još jedan pucanj nadaleko. Možda je u pitanju još jedan lažni trag, možda je uzet nečiji identitet. Prvi put nije bilo tako. Pronadjeni su podaci u matičnim knjigama, podaci o roditeljima a utvrdjeno je da ima i živih rodjaka. To je 70 i neka godina. U Nemačkoj su živeli brat i sestra Ota Fajgea, u poznim godinama. Novinari su ih pronašli u jednom malom mestu u Nemačkoj.

Dvoje vremešnih ljudi je potvrdilo da je njihov brat Oto Fajge pre sedamdeset godina otišao u vojsku i da se nikad nije vratio kući. Kasnije se jednom javio iz Londona i to je bilo sve što je porodica ikad saznala njemu.

Oto je bio inteligentan ali čudan dečak, živeo je u svom svetu, malo se družio sa drugom decom, rekli su brat i sestra. Pokazali su slike stare 70 godina i dodali, ovo je zadnje što nam je ostalo od njega.

Imamo i mi nešto za vas, rekla je novinarska ekipa. Slike čuvenog pisca iz Meksika oko čijeg se identiteta lome koplja decenijama. Da li bi ovaj čovek mogao biti vaš brat o kome ništa ne znate tako dugo?

Dvoje ljudi je pogledalo slike i kada su rekli, Oto u Meksiku! bilo je jasno da dugogodišnja misterija dobija svoj rasplet.

Priča koju sam izneo je dakle BBC verzija, ali ako pogledate razne tekstove na ovu temu videćete i drugačije tvrdnje. Najveći protivnici teorije da je isključivo Oto Fajge bio B.Traven smatraju da je tekstove o Meksiku morao napisati čovek koji je tu živeo mnogo duže a ne neki Nemac koji je stigao tek 1920. i neke.

Ako prihvatimo Travenovu teoriju da pisac nije bitan već samo njegove knjige onda nije ni važno koja je verzija istinita.

za P.U.L.S.E: Dragutin i Miloš Jastrebić

  Dragutin i Miloš Jastrebić, Književnost, Traven