Berlin Aleksandarplac – ep o gradu i socijalnoj margini

Berlin Aleksandarplac vodi čitaoca na dvosmerno putovanje, najpre kroz tok svesti glavnog lika Franca Biberkopfa, zatim u kaleidoskop mnoštva života, događaja i intertekstualnosti isprepletenih u naslovnom delu grada. Autor romana, Alfred Deblin, u podnaslovu je stavio i ime protagoniste kroz čije misaone struje plovi priča o njegovom i životu njemu bliskih ljudi. Forma toka svesti često otežava praćenje radnje, ali prenosi srž mentalnih procesa dajući uvid na unutrašnje borbe, stremljenja, osećanja koja vode likove ka jedinstvenoj, zajedničkoj celini. 

Svaku aktivnost Biberkopfa uporedo prati i određena šira situacija koju Deblin propratno inkorporira, od izveštaja vremenske prognoze, saobraćajnih nezgoda, preko krupnih ekonomskih promena samog Berlina, građevinskih poduhvata, sve do velikih međunarodnih, političkih i drugih dešavanja, na ovaj ili onaj način vezanih za nemačku prestonicu. Tako da dobijamo kontekst u kojem je on delić globalnog mozaika, mada za priču presudan. Pisac se neskriveno poigrava sa biblijskom intertekstualnošću. Navodi iz Otkrovenja Svetog Jovana Bogoslova, posredna povlačenja paralela sa Vavilonom, su kao neki zloslutni predznak budućnosti Berlina.

Atmosferičnost socijalne margine dočarana je živim slikama opisa hrane, muzike, reklama i svega usputnog iz urbanog okruženja, kao i sinestezičnošću čulnih predstava ljudskih odnosa iz kojih se crpe  životni sokovi žile kucavice ovog grada. Deskripcije su prirodne, sirove: oseti se ukus marinirane haringe, likera i žestokih pića, dopiru zvuci sladunjavih šlagera čije melodije nestaju u daljini od životne staze likova, vide se blještave boje garderobe i aksesoara pravljenih po poslednjoj modi, primećuju se afere običnih, sredovečnih ljudi i bat koraka na uličnom pločniku Aleksanderplaca. Ratne i zatvorske reminiscencije često neočekivano iskrsavaju, kao prateći momenat nekih razgovora ili dešavanja. One su beleg koji se ne može istisnuti iz psihe ljudi bačenih na rub egzistencije. Trag koji je Prvi svetski rat utisnuo na tadašnjoj generaciji ljudi.

Deblin se ovlaš dotiče i ideologija zastupljenih u to doba. Nacizam i komunizam, idejni sistemi koji su tada stupali na javnu scenu Nemačke promenili su živote milionima. Biberkopf je jedno vreme radio kao prodavac nacističkog glasila Narodni posmatrač, a kasnije se aktivno druži sa levičarima. On sam primećuje nedoslednost kod svih aktera političkog života i njihovo služenje krupnom kapitalu, a zatim pravi otklon od tih ljudi.

Socijalno-patološke pojave su neraskidivo vezane za protagonistu i druge noseće likove priče – primarno prostitucija i u manjoj meri alkoholizam. Franc je ležao u zatvoru zbog ubistva žene kojoj je bio i makro i vanbračni muž. Nakon odsluženja kazne on sa manjim prekidima nastavlja staru praksu. Degradiranost žene je ovde uobičajenost, naročito za one koje dolaze iz urušenih porodica, nezaposlene i siromašne. Postoji uklapanje u tu naučnu etiologiju prostitucije koju sledi fabula. Konture patrijarhata su podrazumevajuće, a zatim prelazak u drugu krajnost, iz potisnute seksualnosti u drugi ekstrem, razuzdanosti i prodaje tela praćeno socijalnim faktorima, najčešće siromaštvom.

Kao drugi važan entitet radnje romana javlja se sam grad. Franc je emanacija Berlina, one promene koje život ocrtava na njegovom telu i duhu u stvari su odraz onoga što se dešava i samom gradu. Duh vremena se reflektuje na njemu i kad preduzima kriminalne aktivnosti razbojništva i podvođenja i kad gubi ruku u sukobu sa glavnim negativcem Rajnholdom. Preobražaj jednog velikog grada poput Berlina prilično tačno je sociološki i istorijski objašnjen u delu Kultura gradova Luisa Mamforda. U odeljku pod naslovom Ciklus rasta i propadanja nabraja i detaljno objašnjava faze u razvoju i padu jednog grada. Faza megalopolisa je u stvari početak propasti pod uticajem krupnog kapitala i organizovanog kriminala uz eksploataciju siromašnih, dobijamo sliku Berlina nekoliko godina pre dolaska nacista na vlast kada će preći u pretposlednju fazu imenovanu sa tiranopolis. Sav gangsterski milje, koji opisuje Deblin, je tlo iz kojeg je izniklo velikim delom prvobitno članstvo nacističke partije. Uništava se moralna autonomija ličnosti i gubi se osećaj za kulturu i umetnost. Poslednja faza – nekropolis, grad mrtvih, je posledica ponižavanja svega životnog i stvaralačkog.

Smrt, neizbežni pratilac sudbina, ovde dobija poetsku personalizaciju. Nemi posmatrač, koji se krije iza svakog ugla i kroz stihove samog autora sledi tragična mesta romana, zaslužuje status lika u samom delu. Čini se da čuči ispod svih nivoa priče i čeka svoj danak. Njeno oličenje i sveprisutnost su predstavljeni kroz ponavljanje stiha u različitim delovima knjige:

          Ima jedan kosač, zove se Smrt, silu mu daje višnji Bog.

Na kraju, Franc Biberkopf shvata da je pogrešio u neopreznosti i prostodušnosti i da nije mogao igrati na takav način sa zlom, nije smeo praviti aranžmane sa Rajnholdom, paradigmom opakosti i ličnosti vođene isključivo animalnim porivima. Taj hibris ga je koštao ruke i života druge žene. Samospoznaja je došla na samom završetku, a dileme su ipak ostale.

Za P.U.L.S.E Spasa Vidljinović

Literatura:

–Berlin Aleksanderplac, Alfred Deblin, prevod Nikola Jordanov, Laguna 2017. godine

–Kultura gradova, Luis Mamford, prevod: Predrag Novakov, Diana Prodanović-Stankić, Aleksandra Izgarjan, Medditeran publishing 2010. godine

–Socijalna patologija, prof. dr. Milo Bošković, Pravni fakultet Novi Sad, 2007. godine

–Masovna psihologija fašizma, Vilhelm Rajh, prevod Žarko Puhovski, Naklada Jesenski Turk, Hrvatsko sociološko društvo, 1981. godine

  Alfred Deblin, Berlin Aleksanderplac, Književnost, Spasa Vidljinović