Da li ste čuli za Džona Fruma? – U svetu postoje različiti kultovi. Jedni od bezopasnih i malopoznatih su kultovi tovara prisutni na ostrvima Melanezije i na Papui Novoj Gvineji. Javljaju se krajem 19. veka, a postaju rasprostranjeni tokom 20. veka, i svi su započeli na isti način. Svi počinju tako što domorodačko stanovništvo počinje da se divi belim došljacima poput misionara, biroktrata ili vojnika. U pitanju je i jedna jako zanimljiva potvrda trećeg zakona Artura Č. Klarka da je „svaka dovoljno napredna tehnologija nerazlučiva od magije“.

Navodne magijske sposobnosti belaca na ostrvu su započele ovakve kultove. Belci su sedeli za stolovima, u očima domorodaca ništa nisu radili, a na njihovo ostrvo je stizao neverovatan tovar. Kada bi se nešto pokvarilo, belci ga nisu popravljali već bi stigao nov predmet da ga zameni. U očima domorodaca jedino objašnjenje je bilo da je taj tovar koji im stiže natprirodnog porekla a da su ga prizvali beli ljudi svojim ritualima.

Nekoliko kultova tovara je opstalo do današnjeg dana, a možda najpoznatiji primer je kult nastao oko Džona Fruma na ostrvu Tana. Iako je priču o Frumu istraživao poznati britanski prirodnjak Dejvid Atenboro 50-ih godina, svega jednu deceniju nakon njegovog rada na ostrvu, već tada se nije znalo mnogo o Frumu. Za par godina je među domorocima prerastao u mitsku ličnost za koju više nije bilo ni sigurno da li je ikada postojala. Po jednoj legendi je bio nizak čovek piskavog glasa i svetle kose u sakou sa sjajnim dugmićima. Međutim, kada je Atenboro posetio ostrvo vrhovni sveštenik mu je rekao da je lično video Fruma i da je bio belog lica, visokog rasta i dugo je živeo u Južnoj Americi. Sigurno su još uvek bili živi ljudi koji su ga stvarno videli, ali već tada su postojala kontradiktorna svedočanstva.

Kada je došlo vreme da ode sa ostrva, obećao im je da će se vratiti sa bogatim tovarom. Pri odlasku je napravio i jedan veliki problem jer je rekao da će doneti nove novčanice sa pečatom u obliku kokosovog oraha i zato se narod morao otarasiti svog novca u valuti belog čoveka. Takvo proročanstvo božanske ličnosti je 1941. godine izazvalo potrošačku groznicu, ljudi su prestali da rade, a ekonomija ostrva je zbog svega toga dospela u velike probleme što je dovelo do hapšenja vođe kulta.

Kult Dožna Furma je evoluirao vremenom i naknadno se pojavila ideja da je Frum bio kralj Amerike. Divna slučajnost je usledila i nakon te promene u mitu su na ostrvo došli američki vojnici među kojima je bilo i crnaca koji nisu bili siromašni poput domorodaca već, kako navodi Dejvid Atenboro u Potrazi u raju:

su imali jednako bogate tovare kao i beli vojnici. Ostrvo Tana preplavilo je divlje oduševljenje. Bilo je jasno – dan apokalipse se bližio. Izgledalo je da su svi spremni za dolazak Džona Fruma. Jedan od vođa je rekao da će Džon Frum doći avionom iz Amerike i stotine ljudi je počelo da krči šiblje u centru ostrva kako bi avion imao gde da sleti.

Ne samo to, domoroci su podigli ceo veštački aerodrom za Frumov dolazak. Imao je kontrolni toranj napravljen od bambusovog pruća u kom su „radili“ kontrolori leta sa lažnim slušalicama napravljenim od drveta. Uz pistu su postavljeni i lažni avioni kako bi naveli avion Džona Fruma da sleti. Sve su to uradili kako bi imitirali bele došljake u nadi da će se tako vratiti Frum na ostrvo, ali nažalost nije došao. Domoroci nisu napustili kult zbog tog razočaranja i opstaje verovanje da će se Džon Frum vratiti 15. februara, ali nije sigurno koje godine. Zato se njegovi sledbenici okupljaju svake godine tog datuma i izvode religioznu ceremoniju kako bi ga dočekali za slučaj da se baš te godine pojavi.

Kultove tovara susrećemo na drugim ostrvima i zanimljivo je kako su svi slični, ali su nastali zasebno. Proučavanje ovih sličnih, ali zasebnih kultova nam dosta može reći o urođenoj sklonosti ljudi ka religiji. Osim toga, oni su odličan model za posmatranje kako bi se razumeo način širenja religije na osnovu sitnica. Stvarno su postojali belci na ostrvu koji su obezbeđivali da stigne tovar, baš kao što je početkom prvog veka nove ere postojao propovednik na Bliskom istoku. Mit o Frumu je za svega nekoliko godina evoluirao i menjao se, toliko se promenila priča da nije sigurno ni da li je čovek postojao i kako je izgledao. Mit o Isusu se sigurno dosta promenio od kad je nastao, možemo samo zamisliti koliko.

Brojni biblijski istoričari i teolozi smatraju da je Isus bio jedan od nekoliko harizmatičnih propovednika na Bliskom istoku u tom periodu. Jedan takav je bio i Apolonije iz Tijane. Njegovu majku je natprirodno biće obavestilo da neće biti običan čovek već božanstven, propovedao je kako je duhovnost važnija od materijalnih stvari, učenici su smatrali da su njegova učenja božanstvena, izveo je različita čuda poput lečenja bolesnih, isterivanja demona i vraćanja ljudi iz mrtvih. Osim toga, izveden je pred sud od strane rimske vlasti, a Apolonije se ukazao svojim sledbenicima nakon smrti i rekao im da se nalazi u raju. Kult Isusa je prerastao u vodeću svetsku religiju dok je kult Apolonija nestao samo zbog načina na koji su se širili i privlačili sledbenike.

Upravo zbog sličnosti sa ranim fazama današnjih religija proučavanje kultova tovara nam nudi jedinstveni uvid pri proučavanju nastanka, evolucije i širenja religije.

Za P.U.L.S.E Miloš Todorović

  antropologija, Društvo, Kult, kultura, Religija, Sociologija