Хеј Подлинзи још сте живи?
СРБИЈА НА ФИЛМУ 9. ДЕО – DARK CRYSTAL 1982
Волт Дизни компанија је након панагирика југословенском магарцу 1976. који игра амерички фудбал снимила 1981. још један маштовит филм који се делом дешава у Југославији. Био је то Кондормен о цртачу стрипова који претворивши своје имагинативне визуелне креације у нестандардне практичне геџете опремљен њима као витез својим оклопом омогућава пребег изазовној двостукој агентици (Барбари Карери) из КГБ редова на запад. Јурњава се између осталог одвија у месту под називом ПАЛОВИНЕ. Ипак визионарски луткар Џим Хенсон (1936-1990) аутор омиљених телевизијских марионета мапета и фрагл рока подигао је већ следеће године алегорију сукоба између Исторка и Запада преко наших леђа на још наднаравнији биоскопски ниво.
Филм се звао Мрачни Кристал и сав је прштао од окултне гностичке симболике. “Друго ВРЕМЕ други СВЕТ…” Ову уводну реченицу већина гледалаца на прву лопту тумачи као наративни путоказ да се радња одвија на другој планети. Реч је само о другом времену у ком и наш свет сходно томе бива другачији. Планета дешавања скраћено од (персијског имена Бога Светлости) МИТРА зове се ТРА [θɝˈ] анаграм од АРТ [ˈɝθ] – Земља. Дакле за почетак да знамо где смо.
Е баш ту пре равно хиљаду година магични кристал који је условљавао оптималне услове прогреса у свету је пукао на два дела. То је проузроковало да се владајуће елите од дотадашњег братсва и јединства поделе у два табора, на: зле технократске Скексе и добре пантеистичке Мистике. Први (у питању су све лутке наравно) изгледају као птице злослутнице а други отприлике као лењивци (са више руку). У свом Технополису Скекси држе окрњени култни кристал у ваздуху изнад ватре док је остатак – кључни комадић који недостаје у рукама женских природних елемената (земље и воде ).
Пред смрт најмудрији од (будистички ОМ запевајућих) добрих мистика шаље свог пасторка – младог гелфлиншког синовца налик на хуманоидног елфа да пронађе недостајући део кристала који ће спречити да мистична светлост потпуно нестане у скектичкој тами. Наш мали јунак (који ко свако чобанче воли да свира фрулу) се зове Џен (Jen) скраћеница од Џенифер (Јеnnifer) што је американизовани облик легендарног артуријанског имена Гиневра које уствари значи БЕЛИ ДУХ.
Нашем Белом Духу помаже и његова верна сенка девојчица исте врсте – Кира. Етимолошко значење имена Кира је DARK – мрак што нам говори да ће она у овој потрази за кристалом (као за својим) она имати кључну улогу. Сличан дуалитет у именима херојских близанаца имали смо и у Стар Њарсу код Лука и Леие – први од Lux, lucis – светло а друга од Leila, layla, lilith – ноћ. (Гари Курц продуцент Мрачног Кристала био је (1977-80) и продуцент прва два оригинална наставка Лукасовог звезданог серијала).
Сходно својим пригодно деривираним именима већ при првом сусрету Јен и Кира имају визију о својој компатибилности попут саме светлости и таме. Спашавајући Јена из живог блата помоћу животиње из природе она јој се обраћа на српскохрватском: – НАЗАД, ДОБАР. То је зато што су храбру алтруистичну Киру одгојили доброћудни Подлинзи који говоре овај јужнословенски језик.
У паузи своје херојске портаге доведен на локалну прославу код поменутих Подлинга Јен их пита којим речима да им се на локалном дијалекту захвали.: HOW DO YOU SAY THANK YOU? Они му кажу : ХВАЛА ВАМ. Он ће на то: ФАЛА ВАМ, ФАЛА ВАМ.-
Подлинзи (народ на размеђи метафизичког сукоба Мистика и Скекса) су дакле имали кључну улогу у одгајању девојчице која ће спасити свет и довести га на виши ниво просвећености. У тренутку кад (упавши на церемонију због које је овај филм забрањен у Ирану као богохулан) она самопожртвовано приноси новопронађени недостајући део кристала остатку, Мистици и Скекси хегеловски еволуирају путем међусобне симбиотске синтезе у сасвим трећу потпуно прогресивну и избалансирану вишу расу.
Писац новелизације Мрачног кристала А.Х. Смит није био нимало одушевљен доброћудним Подлинзима који говоре наш језик те им је као (по свом тврђењу) досаднима у једној сцени готово свима наменио сурово трагичан крај. Џим Хенсона је ово разбеснело јер је за њих замислио битнију улогу у крајњем поредку свог света.
Очигледно 1982. респект Холивуда за Југославију је на највишем афирмативном нивоу мада екипи филма Конан Варварин предвођеним Џон Милијусом главешине индустрије снова саветује да ипак не снима то своје остварење у Босни како је планирао јер ту сад након председник Титове смрти у сваком тренутку може избити рат. (Продукција се – иако очекивани рат локалних скексимистика неће ескалирати још читаву деценију сходно томе преселила у Шпанију).
Мрачни Кристал је освојио многе симпатије публике и награду Сатурн за најбољи филм фантазије. Наравно и ова целулоидна фантазија као многе из тог доба носила је у себи ођеке дневнополитички поларизованих ситуација. Сетимо се само филма Хајлендер из 1985. у коме се бесмртни Шкот својим древним мачем бори против бесмртног Руса. Какво се глобална политика кува таква се и поп-културна медијска чорба куса.
за П.У.Л.С: Младен Калпић