Filmski opus Stenlija Kjubrika sastavljen je od trinaest žanrovski različitih ostvarenja. Elementi vizuelnog izražavanja u njegovim delima, od ,,Odiseje u svemiru” do ,,Širom zatvorenih očiju”, sadrže komponente likovne umetnosti. Kjubrik u značajnoj meri upotrebljava boju kao nespecifičan element filmskog izražavanja, utičući na razvijanje naglašene slikarske komponente – vizije. Ne samo da boja dominira u enterijerima i eksterijerima, već ona postaje neizostavni element u struktuiranju psihologije glavnih aktera, ukazujući na njihov karakter, pa čak i promene raspoloženja. Kjubrikov kadar je jednostavna i precizno pripremljena predstava, izgrađena kao renesansna slika prema principu simetričnosti. Jedini element kojim se filmski prizor razlikuje od slikarskog jeste pokret kamere koji prati filmskog junaka paralelno tokom njegovog kretanja, proširujući posmatraču polje percepcije.
Odabir boja u određenim prostorima zavisi od efekta koji slika treba da postigne. Kada prikazuje depersonalizovanu stvarnost u filmu ,,Paklena pomorandža”, tada dominira bela boja. Njeno monotono prisustvo prekinuto je ružičastim ili narandžastim akcentima na pop art slikama u kući ili na perikama ženskih skulptura u Korova baru. U ,,Isijavanju”, dominantna boja je crvena – metafora opasnosti koja preti glavnim akterima filma. U ,,Odiseji u svemiru” postoji sukob crne i bele boje. Prva je simbol za vasionsko prostranstvo i mističnost monolita, dok druga ukazuje na sterilnost unutrašnjosti kosmičkih letelica. Crvena boja u ovom filmu akcentuje promenu u psihologiji glavnog junaka kao i nelagodnost koja se ispoljava pri samom kraju misije.
Belo-zeleni enterijer sobe predstavlja smiraj koji priprema gledaoca za kompleksnu sekvencu. U filmu ,,Širom zatvorenih očiju” dominiraju nijanse plave i crvene boje, kao simbola hladnoće i strasti. Preklapanjem datih boja u zagušljivim enterijerima ili prostranim odajama, prepliću se san i java, stvarnost i iluzija.
Kjubrikov filmski univerzum je kompleksni audiovizuelni lavirint u kome su smeštene različite epohe i periodi. On vodi posmatrača od praistorijskog perioda do najsavremenijih tendencija u razvoju nauke i prvih putovanja u svemir. Autor istražuje društvene probleme, individualne strahove i postavlja pitanja o ljudskim perspektivama, odnosu ida i ega, represivnom potencijalu ličnosti i opstanku porodice.
Dakle, primarnu ulogu ima slika koja se može tumačiti na različite načine, kao polje stvarnih, virtualnih i mentalnih prizora. Ta slika je filmski kadar koja kao likovna celina ima svoju kompletnost i van konteksta filmske priče. Odnos između junaka i odnos likova prema prostoru i njegovim elementima u potpunosti je definisan i uobličen unutar granica jednog kadra i to kao nezavisne predstave. Zbog Kjubrikove posvećenosti pojedinačnim slikama možemo tvrditi da je on u jednu ruku filmski slikar.
Zapažamo i čestu pojavu ogledala u kojima se udvajaju prizori, zatim prozori i ekrani koji postaju nezavisna polja, proširujući značenje filmskog kadra. Ovi elementi predstavljaju mesto sukoba pogleda ili mesto razrešenja konfliktne situacije, ukazuju na poreklo glavnih junaka, pružaju informacije o njihovom karakteru i složenom unutrašnjem svetu.
Na primer u filmu ,,Odiseja u svemiru” slike na zidovima zamenjuju monitori u kosmičkim lađama i stanicama kojima se obavlja komunikacija između ljudi i mašina. Bez ekrana ne postoji realnost za ljude zarobljene u prostranstvu svemira. Ekran je nova slika, izjednačena sa prozorom u svet koja stvara efekat prevazilaženja nepremostivih razdaljina, a matičnu planetu i kosmos ujedinjuje u celinu. U ,,Paklenoj pomorandži” ogledalo je u službi složene ličnosti glavnog aktera. Predstavlja performans umetnika koji se realizuje u pogledima drugih, ali i sopstvenog doživljaja kao nekog drugog u njegovom odrazu. U ,,Isijavanju” ogledalo je polje sukoba glavnog lika sa duhovima prošlosti i mesto razrešenja konflikta njegove ličnosti, dok u filmu ,,Širom zatvorenih očiju” ono ukazuje na rascep ličnosti na javno i privatno, što iziskuje potrebu za demaskiranjem i preobražajem.
Ispred Kjubrikovih filmskih slika gledalac se zaustavlja kao posetilac u muzeju ili galeriji, jer likovne komponente postaju dominantna svojstva kadra. Preobražaj filmskog u pozorišni prostor nastaje sa namerom prekida kontinuiteta filmske radnje i dodeljivanja nove uloge glavnom junaku da bi se naglasio njegov svojevrsan prelom u životu. Tada film postaje jedna vrsta teatra gde likovi bivaju ogoljeni, usamljeni na sceni, osvetljeni reflektorima i pogledima svedoka. Sve ovo utiče na rušenje integriteta junakove ličnosti koji potom doživljava potpuni preobražaj ili doživljava konačni slom.
Kjubrik u svojim filmovima veoma vešto koristi muziku baziranu na repertoaru klasičnih dela. Muzika Štrausa, Ligetija, Rosinija, Betovena i dr. dopunjuje filmske prizore, čime nastaju vizuelne simfonije. Ona ima simboličko značenje, oplemenjuje sliku i njen je neizostavni deo. Kjubrikova filmska vizija je složena i nemoguće je uočiti i analizirati sve segmente, ali jedan od njenih najbitnijih elemenata jeste slika koja je neiscrpna unutar filmskog kadra. Sva ta različitost vizuelnog koncepta u kojoj se isprepliću realnost i simulakrum, java i san, stvara mnoštvo slikovnih polja koja otvaraju nove puteve za razumevanje Kjubrikovih filmskih dela.
Izvor: Tekstovi i poezija
Kjubrikov filmski univerzum napisao/la Borivoj Vujić dana
Pregled tekstova autora – Borivoj Vujić →