Inteligentna, hirovita i pomalo svadljiva, reči su koje je opisuju. Poput prestupnice iskrala se iz kuće ledi Sent Helijer, svoje dobročiniteljke, ujutru na dan venčanja. Od sluškinje koju je zatekla kraj kamina pozajmila je odeću, vidno usplahirena odjurila do porodičnog doma. Čim je prešla kućni prag lakše je disala. Drugačija, osećajna i impulsivna, to je Klementina. Reč je o ženi koja je iskrojila istoriju.

Nekoliko prosaca je odbila, jer joj nisu mogli intelektualno parirati. Ako se sećate iz istorijskih udžbenika i čoveka sa cilindrom, elegantno popunjenog, samouverenog sa neizostavnom cigaretom zaglavljenom u uglovima usana. I dalje ne pogađate? Velika Britanija njegova je domovina. Čujem li to da spominjete Čerčila? Upravo on je, saputnik naše ledi Klementine. Ona je tu, pored njega, na svim prijemima i sastancima. Možda vam se čini da je ona zvezda vodilja, koja je u senci, iza kulisa. Ali uveravam vas da grešite.

Ona je ravnopravni učesnik na sastancima, jedini ženski glas koji se čuje među muškim predstavnicima, većinom političarima, na viskim funkcionerskim mestima. Među ministrima, državničkim službenicima, njen glas odjekuje, čini se, da ona govori u ime svih žena. Naravno da to nije uobičajna situacija, da se jedna žena meša u politička pitanja. Pomalo je prezrivo i ispod oka gledaju, ipak ne usuđuju se da joj protivreče. Po hodnicima čuju se reči neodobravanja. Ledi Klementina se ne obazire na ta društvena pravila, koja sputavaju žene ostavljajući ih na margini društva, pokorene, već naprotiv ona istupa kao ravnopravni sparing u ringu.

U današnjem trenuku, čini se, dalekim, gotovo nerealnim, to vreme kad žene nisu imale pravo glasa. Prosto se zapitate da li je to bilo moguće? Istorijski izvori potvrđuju tu surovu činjenicu. Žene su bile izuzete od javnog polja delovanja, skrajnute u stranu. Pitam se sa kojim pravom? Kakva je razlika između tog pređašnjeg sveta i Hitlera, koji je, izgleda, nastojao samo da učvrsti mušku dominaciju i da zauzda ženu u predodređenim, „ženskim“ okvirima. Kuća, deca, kuhinja, ženina su mesta. Nema sumnje, čitav svet se vrteo oko muškaraca, ženama je bio strogo zabranjen pristup u poslovnom svetu, a izričito u politici. Žene su bile poput cveta na reveru, da ih „vlasnici“ svetu pokažu, poput ukrasa, koji će svojim klavirskim umećem ili pevanjem razgaliti ili razveseliti pregalačke muške pripadnike ili trofeja, mladog i veselog, kojeg će pokazivati unaokolo.

Žena, koja javno istupa i govori poput ravnopravnog sagovornika, bio je scenario na koji nije navikla aristokratska elita. Klementina, nije se obazirala na društvene konvencije. To su joj zamerali i spočitavali. Ispod oka su je gledali kad god bi se usudila da govori na sastancima, među okupljenim ministrima. Osuđivali su je i funkcioneri i neke žene, rođake i prijateljice. Bila je svesna da one postupaju onako kako su vaspitane i na šta su navikle. Klementina je prihvatala sugestije i nastavljala po svome. Udarila je temelje ženskim pravima i izdejstovovala da i žene dobiju pravo glasa. Koliko god nam delovalo čudno, do pre jednog veka žene nisu imale pravo glasanja. Od njih nije se očekivalo da se za sebe zauzimaju ili da raspredaju o političkim zbivanjima. U srpskoj istoriji pandan Klementini, bila je Isidora Sekulić, drugačija i nadasve svoja, koja nije slepo pratila oformljena društvena pravila, iskakala je, poput Klementine, iz šablona.

Bio je to trusan period ljudske civilizacije. Dvadeseti vek, bio je vek ratovanja, dve kataklizmatične erupcije uvukle su čitav svet u borbu i pretvorile ga u bojno poprište. Prisvajanje Sudeta od strane Nemačke predvođene Hitlerom, popuštanje zapadnih zemalja i njihovo odbijanje da reaguju i da preduprede i možda i da izbegnu totalni rat, uvukao je svet u drugi novi okršaj. Čerčil, Ruzvelt, Staljin, tri ličnosti, koje su prekrajale, oblikujući istoriju.

Čerčil je pored sebe imao Klementinu, koja ga je savetovala. Zajedno sa njim prečešljavala je govore, menjajući nijanse, koje su se pokazale kao krucijalne. Bez sumnje, nije bila žena političara, već žena političarka., koja je rame uz rame stajala sa ondašnjim visoko-zvaničnim gorostasima. Umela je dobro da čita psihološke profile, što ju je svrstalo u red prvoklasnih političara. I nije samo bila figura u senci, osnovala je Fond za pomoć Rusiji, dobila orden i lično bila primljena kod Staljina. U bombama razrovanom Londonu, gazeći po kršu i lomu, obilazila je javna skloništa. Obilazeći te podzemne izbe, videvši bedne uslove, u kojima su sugrađani bili primorani da provode, svakodnevno po četrnaest časova, dok su se bombarderi Luftvafea obrušavali nemlosrdno rušeći ostrvsku metropolu, Klementina je izdejstovala da sugrađani dobiju humanije uslove, dostojne čoveka.

Svesna da svaka godina produžetka ratovanja sa sobom nosi odliv velikog broja muškaraca, koji kreću ka bojištu, kako bi spasili i sačuvali svoju otadžbinu, Klementina otvara prostor za žene. U ulozi daktilografkinja, radiotelegrafistkinja, u fabrikama za proizvodnju municije i oružja, u poljoprivrednoj proizvodnji, naći će se žene. Pre drugog svetskog rata, ti položaji, za žene bili su nezamislivi. Da li su oklonosti stvorile uslove za proboj žena na do juče muškim pozicijama?! Generalno, da li društvene okolnosti stvaraju uslove za napredak ljudske civilizacije? Iako se, sasvim pogrešno, mogao steći utisak da je Klementina, obigravajući oko Čerčila, ispunjavala njegove potrebe, ona je za sebe, u istoriji, obezbedila mesto političarke. Njen, neki bi rekli svadljivi jezik, doneo joj je ispravne izbore.

A autorka ovog romana, pisanog u prvom licu jednine, u vidu Klementininih dnevničkih beležaka, Meri Benedikt, rasvetlila je njihove karaktere i verno oslikala njihovu ljubavnu skasku, koja pokazuje šta ljubav treba da predstavlja. Pored romantike, u njenom temelju je prijateljstvo, podrška i razumevanje i intelektualno sparingovanje, na kome bi im svaki sapioseksualac pozavideo. Mozak u ulozi sredstava za razbuktavanje romantičarskog plamena, je ono što razdvaja ljubav od čistog zadovoljavanja animalno-primitivnih instikata. I upravo zbog toga, njihova ljubavna priča je drugačija . U samoj biti njihove ljubavi je poštovanje koje su jedno drugom  pokazivali i podrška koju su jedno drugom neumorno pružali.

za P.U.L.S.E: Aleksandra Čolić

  Aleksandra Čolić, Čerčil, Istorija, Književnost, Ledi Klementina, Meri Benedikt