Simbolika prvog putovanja

Samo je promena stalna. Naizgled i samo naizgled prethodna rečenica je apsurdna. Ona, u stvari, uspostavlja interaktivnu vezu između postojanosti i kretanja, postojanjem promene uslovljava stalnost materije i duha.

Kardinalna je simbolika putovanja postojanje promene koja, iskustvo putovanja, utiskuje u osobu koja putuje. Pri tome to nije beg već težnja za razvojem, za napretkom, želja da čovek-pojedinac upozna samoga sebe i da se iz tame neznanja dođe do svetlosti znanja.

Dok sam sedeo u kabinetu za razmišljanje, gledajući odraz svoga lica u ogledalu, sam sa sobom i u potrazi za sredstvom kojim čovek ostaje razuman i za onim što je arhetip onoga što jesmo, još uvek nisam bio svestan težine puta za koji sam se pripremao, puta na kojem postoji nada da ću videti svoje lice onakvo kakvo stvarno jeste.

Svako putovanje počinje prvim korakom i uvek je taj korak težak.Bitno je odlučiti se. Kada sam u tami, koja je potcrtavala tamu u kojoj, inače i jesmo, vođen i podržavan bratskom rukom, klecajući prolazio kroz simboličku demonstraciju iskušenja i strasti života, smerom kakav jeste za one koji ne znaju, zbunjen i nelagodan trebao da odgovorim na pitanje da li se dobrovoljno podvrgavam iskušenju, setio sam se jedne priče.

Priče o Sobi u kojoj se ispunjavaju najskrivenije ljudske želje. Put do Sobe je težak i pun opasnosti. Jedan je čovek, koji je izgubio brata svojom krivicom, učinio taj ogroman napor da bi došao do Sobe i u njoj najiskrenije poželeo povratak brata. Posle izvesnog vremena on se ubio. Zašto?. Obogatio se. Soba je ispunila onu želju koju je on skrivao i od samoga sebe a ne onu za koju je on mislio da mu je najdragocenija. I zato se mnogi ne usuđuju ući u Sobu plašeći se da ne saznaju ono što stvarno jesu. Odluka da se uđe unutra je odluka da se čovek upusti u neistraženi deo i u potragu za samim sobom.

U kontekstu ove apokrifne priče postavljam Vam pitanje : da li biste smogli snage ući u tu imaginarnu Sobu, koja bi Vam ispunila najskriveniju želju a da ne možete svesno uticati na izbor ?

Da li smo svi mi ovde, potvrdnim odgovorom o dobrovoljnom podvrgavanju iskušenjima zarad pronalaženja svetlosti, u stvari pozitivno odgovorili i na prethodno pitanje?

Nadam se da je moje Da, i svako naše pojedinačno Da, odluka lišena radoznalosti i efemernih očekivanja, čin kojim sam se kao kandidat odlučio da krenem putem na čijem ću kraju, u svetlosti stečenih znanja, doći do ključne rečenice Dekaloga – da ću spoznati samoga sebe. Želim da verujem da su ti naši prvi koraci i prvo putovanje odraz nade da suštinsko svojstvo čoveka, ono svojstvo koje se kristališe u duhu svakoga od nas i koje čini najveću vrednost, ne može biti razgrađeno, sakriveno i zauvek izgubljeno.

To je putovanje u nesvesno. Ma koliko to čudno izgleda, nesvesno je strukturuisano kao jezik, i to pomoću znakova, metafora i simbola. Značenje tog jezika je u njegovoj funkciji kao sistema. Potrebno je odvojiti taj jezik kao sistem od njegovih stvarnih manifestacija. Putnik – označitelj i cilj putovanja – označeno čine znak – Putovanje. Putovanje je proces koje spaja putnika i njegov cilj u dekonstruktivnom procesu otkrivanja i skidanja slojeva konstruisanih značenja do njegove suštine, do cilja gde bi reči postale istinska stvar – otelotvorena Reč.

Kao u nekom metafizičkom krugu nadam se da će odraz moga lica u ogledalu kabineta za razmišljanje, na kraju biti samo deo odraza svih nas koji smo poželeli i usudili se krenuti putevima kraljevske umetnosti.