Džojs – Otključavanje Uliksa
Džojs se ponosio ovom Jungovom pohvalom o pronicanju u žensku psihu, ali Nora je bila drugačijeg mišljenja: „Ma on uopšte ništa ne zna o ženama.“
Džojs se ponosio ovom Jungovom pohvalom o pronicanju u žensku psihu, ali Nora je bila drugačijeg mišljenja: „Ma on uopšte ništa ne zna o ženama.“
Мање позната Џојсова збирка од петнаест прича, Даблинци (Dubliners) остала је у сенци великог Уликса (1922). Међутим, читалац који се упушта у комплексне воде дела проглашеног за најбољи романа у XX веку, требало би да, испрва, обрати пажњу на збирку прича која поставља саме темеље Џојсовог стваралаштва. Збирка кратких прича Даблинци објављена је […]
Knjige napisane neubuzdanim eksperimentalnim stilom Prema hipotezi poznatoj kao teorema beskonačnog majmuna bilo bi samo pitanje vremena kada bi milion majmuna nasumično udarajući po milion pisaćih mašina slučajno napisalo bilo koji određeni tekst, uključujući tu i sabrana dela Vilijama Šekspira. Teorema je ispočetka sagledavana u kontekstu čiste matematike pri raspravama o verovatnoći. Gledano iz ugla […]
Kinematografsko u delu Džemsa Džojsa Mada su prema književnim delima Džejmsa Džojsa snimani filmovi, ekranizacije nisu pobudile pažnju sineasta ili mislilaca da o književnom delu hirovitog i umnog pisca progovore i sa stanovišta veze Džojsa i filma – smatra reditelj i kritičar Nikola Lorencin. Poznati autor ovu “nepravdu” ispravlja svojom knjigom jednostavnog naziva, ali “džojsovske […]
Prust, Džojs, Pikaso i Stravinski u salonu Radnja se događa u Parizu 1922. godine; „Grad svetlosti“ je sijao jače nego ikad. Mučna sećanja na Prvi svetski rat klizila su u prošlost. Počela je nova epoha: Bučne dvadesete (Roaring Twenties), ili lude godine, kako ih Francuzi zovu. Zabava više nije bila samo oblik rekreacije; to je […]
Kako je “Uliks” Džojsovo remek-delo dočekano 1922. godine i šta ono znači danas.
Celokupan pređašnji Džojsov rad bio je na neki način uvertira u čudesnu epopeju, njegovo kapitalno delo na kojem će raditi narednih sedam godina, roman koji će predstavljati njegov zaštitni znak i kreativni vrhunac, kamen temeljac moderne proze i inspiracija mnogim potonjim generacijama i pre svega stilistima… vremenom kreiran iz jedne sasvim obične priče o […]
Marsel Prust spada među one retke – najređe – pisce koji su postali svojevrsne literarne ikone. Ako je Gistav Flober postao simbol skraćivanja i sažimanja kao književnog postupka, onda je Marsel Prust tu njegov antipod: njegovo se ime, dakle, veže za duge, skoro beskrajne meandre rečenica koje su po legendi dok bi pisac korigovao rukopis […]