Struktura drugog dela Stranca daje prednost sukobu između Mersoa i suda, jer prvo poglavlje opisuje ranu fazu isleđivanja Mersoa u kojoj učestvuju advokat i istražni sudija, dok je opis prvih dana provedenih u zatvoru, koji su se odigrali pre ovih sastanaka, izložen u drugom poglavlju. Hronologija ovog poglavlja je zamagljena i prva stranica slika događaje […]
„Moje postojanje je počelo da me ozbiljno čudi. Nisam li ja bio puki privid?“ Mučnina je roman koji više nego bilo koji drugi nastoji da u književnoj formi objasni jedno filozofsko učenje, u konkretnom slučaju filozofiju egzistencijalizma. Pri tome, Mučnina nije ni filozofski esej ili dnevničko razmišljanje o svetu i životu, na način Marka […]
“Ceo moj život sad počiva na uverenju da usamljenost, daleko od retkog i čudnog fenomena, predstavlja centralnu i neizbežnu činjenicu ljudske egzistencije.”
Od knjiga tražim samo da mi pružaju zadovoljstvo kroz poštenu zabavu, ili, ako se bavim naukom, u njima tražim samo onu nauku koja raspravlja o poznavanju mene samog i koja me uči kako valjano da umrem i valjano da živim.[1] Filozofija je kroz istoriju imala mnoge uloge i zadatke. Još od Sokrata, stoika i […]
Slavni francuski filozof i književnik Žan-Pol Sartr posetio je Jugoslaviju prvi put 1960 godine. Razgovorao je sa Titom, jugoslovenskim književnicima i intelektualcima o politici, marksizmu, književnosti, poziciji pisaca u državi… Jugoslaviju je smatrao mladom zemljom sa novim društvenim sistemom, koji se, kako je rekao, “na Zapadu još uvek samo priželjkuje”. Uveliko svetski poznat […]
Život kao apsurd Esencija filozofije egzistencijalizma Najužasniji strah čovečanstva jeste otkriće da nismo pogrešno shvatili smisao, već da smisao ne postoji. Apsurd počinje onog trenutka kada osvestimo besmislenost najbazičnijeg ljudskog ponašanja, u suštini rutinu koja prožima sam život. Glavno pitanje koje navire u ovom rutinskom življenju jeste zbog čega uopšte živeti, ako život nema smisla, […]
Царство морала и царство насиља –„Побуњени човек” појавио се 1951. године. Скреће одмах на себе пажњу, као једно од најконтроверзнијих Камијевих дела. Критике долазе и с леве и с десне стране. Најзначајнија је она која је довела до дефинитивног раскида Сартра и Камија. Кад се дело појавило, Франсис Жансон, као најбољи познавалац Сартрове филозофије, написао […]
Ono što je očigledno netačno, ali istovremeno najšire prihvaćeno, u vezi sa romanom Stranac, jeste ideja da je Alber Kami bio egzistencijalista, kao i njegovo delo. Kami je delo napisao 1941. godine, u Alžiru. Kako su francuski izdavači tog perioda bili pod nadzorom nemačkih okupacionih vlasti, postavljalo se pitanje cenzure. Kada je Stranac prošao cenzuru, prvo izdanje objavljeno je u 4.000 […]