Ludvig Vitgenštajn: Filozofska istraživanja – Jedan od pojmova koji je karakterističan za poznog Vitgenštajna je pojam oblika života (množina) ili na nemačkom „Lebensformen“. Javlja se u 19. paragrafu Istraživanja i taj pojam je uveden da se naglasi značaj jezičke zajednice, praktičnih aktivnosti i neverbalnog ponašanja za razumevanje značenja izraza koji se koriste. U tom paragrafu Vitgenštajn počinje da […]
Етничко-језичке недоумице Хасанагиницe – Несугласице и проблеми који се појаве чим се мало дубље упустимо у питања народног језика, односно стандардних језика Срба, Хрвата, Бошњака и Црногораца не тичу се само савремене социолингвистичке ситуације, него се ретроактивно преносе и на оне књижевне и културолошке категорије у време чијег настанка таква питања нису ни била постављана […]
Da li razmišljamo drugačije na različitim jezicima? – Na svetu se govori više od 7.000 različitih jezika. Da li to onda znači da postoji 7.000 različitih načina da se posmatra ista stvar? Na nekim australijskim aboridžinskim jezicima ne postoje reči za „levo”, „desno”, „napred” i „nazad”. Umesto toga, govornici koriste sever, jug, istok i zapad, […]
Hipoteze o jezičkoj relativnosti – Pod jezičkim relativizmom podrazumeva se ideja povezanosti jezičkih struktura i vanjezičke stvarnosti, tj. ideja o tome da leksičke i gramatičke strukture konkretnog jezika utiču na govornikovu percepciju sveta i njegov doživljaj i shvatanje vremena, mesta i materije. U širem smislu pod istraživanjima koja se tiču jezičkog relativizma prvenstveno se misli […]
Jezički relativizam u filmu Arrival Ako biste nekim čudom mogli da vidite celi svoj život, od početka do kraja, da li biste se usudili da nešto u njemu izmenite? Ovo staro filozofsko pitanje pokreće brojne psihološke i sociološke dileme. Međutim, osim njih, i umetnici znaju da se pozabave istom temom. Pa tako, film Arrival („Dolazak“, SAD, 2016) […]
Šta je sve gramatički nepravilno? Odbor za standardizaciju srpskog jezika je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanja koja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba – odluka br. 57: Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba (Spisi Odbora za standardizaciju, X, 2008, s. 98–104). O tome postoje pojedinačni prilozi srpskih lingvista (Kovačević, […]
Ноама Чомског су одувек занимала само велика питања. Од педесетих, када је као млади професор на MIT-у увео револуцију у лингвистику ”Синтактичким структурама”, до данас, када, као професор емеритус, плива из вода оштре политичке критике у питања постанка језика и назад. Google Scholar каже да је током своје каријере цитиран преко 280 000 пута (ниједна нула није вишак). […]
Kad su ljudi počeli da govore i zašto nam je jezik važan Kad su naši praočevi, strvinari i izumitelji vatre, prvi put naučili da govore? I da li je moguće ići unazad i pronaći vezu na hiljade današnjih jezika sa jednim jezičkim pretkom? Evolutivna prekretnica „Ljudi su jedina vrsta koja ima jezik, što nas čini […]