Poštovani čitaoci, P.U.L.S.E vam zvanično predstavlja prvih 15 stihova drugog toma knjige ”Zohar”, knjige koju od ovog meseca, marta 2021, možete naći u slobodnoj prodaji u izdanju IK Metafizika. Reč je o temeljnom delu jevrejskog misticizma baziranom na jevrejskoj veri – judaizmu, te potonjem pravcu promišljanja koji danas zovemo kabalom. Drugi tom Zohara sastoji se […]
Abrakadabra But words are things, and a small drop of ink, falling like dew, upon a thought, produces that which makes thousands, perhaps millions, think. (Lord Byron) Abrakadabra je verovatno najpoznatija magijska formula koja je na velika vrata ušla kako u modernu umetnost kroz svakodnevnicu mnogih crtanih filmova, tako je, s druge manje poznatije strane, […]
Obrezivanje (jezika) – Na hebrejskom jeziku reč se kaže mila (מלה), izgovarajući je na jednak način kao i telesni čin koji takođe nazivamo istom rečju – mila (מילה), a koji označava zavet obrezivanje (berit mila, ברית מילה). Kao što je i priloženo, ova dva pojma razlikuju se jedino u dodavanju jednog jud (י) kada pričamo o telesnom obrezivanju u odnosu na […]
Geršom Šolem: istraživač Kabale i židovske mistike Gershom Scholem, nesumnjivo je jedan od najvećih mislilaca 20. stoljeća koji je svojim opsežnim, bogatim djelo(vanje)m i ogromnim enciklopedijskim znanjem obilježio ne samo novodobnu židovsku filozofiju i kulturu, već je uronivši u teško prohodne, neistražene prostore ljudskoga duha, u dubinu i tajne židovske mistike, alkemije i kabalizma, ispisao […]
Kabala – Cabala – Qabala Savremeno doba i široko grananje svih aspekata znanja i veština dovodi do toga da svo to znanje mora ponovo da se redefiniše i jasno postavi na svoje prirodno mesto u sadašnjem vremenu, a u odnosu na to gde je pre bilo. U tome nema izuzetka ni među duhovnim tradicijama koje […]
Kada govorimo o ove dve reči, tohu i bohu, tu se pre svega radi o delu iskaza i koji daje opis svemira
Vreme kao alegorija – Prva stvar koju neko mora da zna kada se susretne sa knjigom kao što je Biblija jeste da se dobrim njenim delom radi o alegoriji, iako sadrži i deo istorijskih podataka kojima se barata iz perioda njenog sastavljanja. To preneseno izražavanje predstavlja način zatvorene komunikacije učenih ljudi toga vremena, gde se […]
Mesto kao koncept jevrejskog Boga שהוא מקומו של עולם ואין עולמו מקומו Še’Hu makomo šel olam, ve’ejn olamo makomo Jer On je Mesto ovoga sveta, ali svet nije Njegovo mesto ”Midraš” (Berešit raba 68:5) Posmatrajući unazad kroz istoriju, po liniji Avramovog monoteizma (Datot Abrahamiot, דתות אברהמיות), važno je ukratko se pozabaviti i kompleksnom problematikom pojavnosti Boga (Adonaj/Tetragramaton, יהוה), kao Takvog, a posebno iz […]