Dugo sam odbijala da čitam Krležinu prozu, jer sam kao veoma mlada zaključila da se u njegovim tekstovima “sve mota mutno, lajavo, ko klupko zmija, mračnih otrovnica”, a uz to i traljavo, blatno, smradno, raspadno… Bila mi je poznata njegova poezija, koju sam veoma cenila, a za dodir sa prozom je očigledno trebalo doći do […]
Noću, u intimnom, poluglasnom razgovoru sa samim sobom, nikako ne mogu zapravo logički opravdati zašto se u posljednje vrijeme toliko uzrujavam zbog ljudske gluposti. Kad bi tuđa glupost bila neugodna kao naša vlastita zubobolja, to bi se još moglo objasniti: gnjili zubi truju raspoloženje, od zubobolje ne može se spavati. Ali ovako? – Kako “ovako”? […]
“Na rubu pameti” – Miroslav Krleža Sve „političko-opisne“ prideve kojima je označen život i stvaralštvo Miroslava Krleže, (anti-monarhista, anti-totalitarista, anti-autokrata), jedan od njih apstrahuje i sublimira ukazujući na sve ono što je Krleža zaista bio – IDEALISTA. Kao idealista, Krleža priželjkuje idealnu formu društvenog uređenja. Međutim, romanom „Na rubu pameti“, Krleža uzmiče pred idealom, […]