Позитивизам и Историзам (између сличности и разлика) Друштвене промене настале након Француске револуције означиле су почетак новог дискурса и на пољу науке. Промене на научном пољу, свакако су биле видљиве и раније, али оно што је нарочито карактеристично јесте, да почетак XIX века означава прекретницу у експанзији раније започете специјализације науке. Из области социјалне филозофије […]
Tolstoj, Vitgenštajn i Kjerkegor Tri spisa su grofa Tolstoja dovela u sukob s Ruskom pravoslavnom crkvom. To su Ispovijed (1880-1882.), Kršćanska nauka i Evanđelje (1881-1883.). Ruska pravoslavna crkva pokazala je veliko strpljenje s Tolstojem. Izopćila ga je tek na svetom Sinodu 1901. Kroz analizu Kristovog evanđelja Tolstoj govori o vlastitom traženju istine o životu. S […]
Svaka slika je i logička slika Centralni problem Traktata nije sam svet; Vitgenštajna više zanima mogućnost njegovog odslikavanja. Zato je pojam slike jedan od ključnih pojmova teksta. Slika se u Traktatu suprostavlja činjenici (stanju stvari, stvarnosti) kao nešto što što činjenicu odslikava (predstavlja, prikazuje): “Mi pravimo sebi slike činjenica.”(2.1) “Slika predstavlja stanje stvari u logičkom […]
Slika je činjenica 2.1 Mi pravimo sebi slike činjenica. 2.11 Slike predstavljaju stanje stvari u logičkom prostoru, postojanje i nepostojanje stanja stvari. 2.12 Slika je model stvarnosti. 2.13 Na slici predmetima odgovaraju elementi slike. 2.131 Elementi slike predstavljaju na slici predmete. 2.14 Slika se sastoji u tome što se njeni elementi međusobno odnose na određeni […]
Listići „Listića“ Ludviga Vitgenštajna 5. Zar ne mogu da upotrebim reči da znače ono što ja hoću da znače? – Pogledaj vrata svoje sobe, izgovori pri tom niz proizvoljnih glasova i podrazumevaj pod njima opis tih vrata! 7. Ako ima dva prijatelja s istim imenom, pa jednom od njih pišem pismo, od čega zavisi to […]
Vitgenštajn – „Podvrgnuti se psihoanalizi unekoliko je slično kao jesti sa drveta saznanja. Saznanje, koje na taj način stičemo, suočava nas sa novim etičkim problemima; a ništa ne doprinosi njihovom rešavanju“ Vitgenštajn u 3900 reči Ludvig Vitgenštajn je imao ambivalentan odnos prema Frojdu: sa jedne strane, sebe je nazivao Frojdovim učenikom i sledbenikom, […]
Otkačila sam na Ludviga W.zbog njegove teorije sveta i filozofskih briga i pogleda koje sadrže Plava i Smeđa knjigai zato što je pisao malo, a objavljivao još manje bio totalno nepredvidiv, izazivao veliko dranje kao onda kada je na skupu engleskih filozofa napravio sranje i umesto o logičkoj formi govorio o beskonačnosti u matematicijer po njemu činjenica, smisaoi model stvarnosti nalaze se u sliciuopšte, […]