Izložba “Taština malih razlika” (”The vanity of Small Differences”, 2012) Grejsona Perija (Grayson Perry, 1960) otvorena je 7. aprila 2017. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, bez prisustva samog umetnika i uz (ne)očekivano veliki broj posetilaca, neuobičajen za muzeje u Srbiji.

Tako se desilo da, nakon ”Nove religije” Dejmijana Hirsta, u organizaciji Britanskog saveta (British Counsil), u Novom Sadu izlaže još jedan dobitnik Tarnerove nagrade, koji je najprestižnije priznanje u oblasti savremene britanske vizuelne umetnosti dobio 2003. godine, za keramičke vaze s motivima seksa, zlostavljanja dece i smrti.

Umetnik, poznat po drugačijem ”rodnom izražavanju” u javnosti, nagradu je primio kostimiran kao Kler, koja je njegov ekscentrični, ženski alter ego (”sličan Kejti Bojl i Kamili Parker Bouls”). Zato nije slučajno da prva rečenica u vezi sa njim na Vikipediji upućuje na keramičke skulpture i „kros-dresing” (nošenje odeće suprotnog pola), koji je tradicionalno vezivan za LGBT populaciju, da bi poslednjih godina postao popularan i u visokoj modi, među brendovima kao što su Guči, Sen Loran i dr.

Grejson Peri je nakon Tarnerove nagrade jedan od najcenjenijih savremenih britanskih umetnika. Uz to je i kustos, arhitekta, govornik, televizijska ličnost. Oženjen je psihoterapeutkinjom Filipom, sa kojom ima kćerku. Mediji ga više ne apostrofiraju kao ”travestita Perija”, već kao nekog čiji se rodni identitet ne uklapa u tradicionalne ”binarne modele polno-rodnih podela”.

Peri u svom umetničkom radu koristi klasične medije poput crteža, skulpture, grafike, keramike ili tapiserija, koje su i izložene u MSUV-u u Novom Sadu. No, kao i u odnosu prema keramici, njegov pristup ni u ovom slučaju nije tradicionalan. Tapiserije dimenzija 200×400 cm, iz ciklusa ”Taština malih razlika”, nastale su na kompjuterizovanim razbojima u Flandriji. Izrađene su od vune, pamuka, poliestera i svile, na osnovu Perijevih skica koje su modifikovane u fotošopu. Svih šest tapiserija je inspirisano  umetnikovim životom, delima Vilijama Hogarta (”Život razvratnika”, 1733), sa čijim se ”engleskim duhom i pomalo sirovim humorom” Peri od ranije identifikovao, ali i konkretnim istraživanjima samog autora u vezi sa odnosom između klase, identiteta i estetike. Tako da podtekst izloženih dela, uz autobiografski, upućuje i na pitanja poput: koliko je ukus pokazatelj društveno uslovljenih razlika i označitelj klase; kako naše poreklo i klasna pripadnost određuju kulturne potrebe, navike i sklonost ka određenoj percepciji sveta, ili šta naše odevanje i ukus zapravo saopštavaju o nama.

A kako se društvena podela i odnos prema klasama u Srbiji u velikoj meri razlikuje u odnosu na Veliku Britaniju, ova izložba može poslužiti i kao svojevrstan umetnički vodič kroz društvene klase u savremenoj Britaniji i njima definisan odnos prema estetici i moralu.

Perijevi radovi tematizuju klasnu diferencijaciju u Velikoj Britaniji: ukus radničke (tapiserije ”Poklonjenje boraca u kavezima” i ”Agonija na parkingu”), srednje (”Izgnanstvo iz rajskog naselja br. 8” i ”Blagovesti o ugovoru sa Virgin-om”) i više klase (”Viša klasa u škripcu” i ”Oplakivanje”).

Glavni lik je, po uzoru na Hogarta, imaginaran karakter, Tim Rejkvel. Rođen u radničkoj porodici, zahvaljujući obrazovanju prelazi u srednju klasu, bogatstvom i ženidbom dospeva do više klase i gine u saobraćajnoj nesreći.

Sem na Hogartovo delo, radovi Grejsona Perija sadrže aluzije i reminiscencije i na druga dela religioznog slikarstva rane renesanse, na slike koje se nalaze u Sejnsburi krilu Nacionalne galerije u Londonu. Zapravo, po rečima samog autora, ”svaka od ovih šest tapiserija, u većoj ili manjoj meri, odaje počast nekoj sakralnoj slici”. Tako je, na primer, ”Poklonjenje boraca u kavezima” moderna interpretacija scene Bogorodice s detetom i poziva se na ”Poklonjenje pastira” italijanskog slikara iz 15. veka, Andee Mantenje; ”Izgon iz rajskog naselja” na fresku, takođe iz 15. veka, ”Izgon iz Raja” italijanskog slikara Mazača i sl.

Veoma bitan interpretacijski diskurs predstavljaju i narativi koji su na različite načine inkorporirani u vizuelnu sadržinu tapiserija. Oni se pripisuju Timovoj majci, očuhu, poslovnom partneru, njegovoj devojci ili slučajnoj prolaznici, koja će biti svedok Timove smrti. Tako, recimo, iz perspektive ostavljene žene, željne zabave i boljeg života, a s detetom o kojem je primorana da se stara, na prvoj tapseriji, ”progovara” Timova majka:

”Kao da ja nisam mogla na faks, ali odradila sam najbolje što mogu, s obzirom na to da mu se otac samo pokupio i otišao. On (Tim) je uvek bio pametnica, znao je kako da mi razveže jezik. Majka mi je oduvek volela dobru kapljicu, a i otac takođe. Bivši rudar i pravi muškarac…”

Svaka scena, predstavljena na tapiserijama, svedoči o toponimima ili prototipovima koje je Peri susretao snimajući televizijski ciklus ”Neukus ni slučajno” koji, zapravo, objašnjava nastanak tapiserija. Radnja se vezuje za tri britanska grada: Sanderlend, ”ponos radničke klase”, Tanbridž Vels, sinonom konzervativnih vrednosti srednje klase, i Kotsvolds, koji se tradicionalno vezuje za  višu klasu. U zavisnosti od klasne pripadnosti, stanovnici ovih mesta pažnju pridaju vlastitom telu, odeći,  automobilima, fudbalu i TV sapunicama (radnička klasa); reciklaži, zdravoj hrani, organskim proizvodima i tzv. moralnoj ispravnosti u postupanju (srednja klasa) ili su u pitanju pojedinci zaustavljeni u vremenu, tradiciji i sećanju na pretke, koji žive u skupim zdanjima u kojima sve teže odolevaju svakodnevici (visoka klasa).

”Taština malih razlika” u vlasništvu je kolekcije Britanskog saveta, kojom upravlja londonski Sautbank centar i deo je internacionalnog programa putujućih izložbi. Ciklus izložen u Novom Sadu, sem šest tapiserija, čine i osam printova bakropisa dela Vilijama Hogarta (”Život razvratnika”), dvadeset faksimila i tri dokumentarna filma iz serije televizije Channel 4 (”Neukus ni slučajno”, 2012).

Autorka pratećeg kataloga i kustoskinja Britanskog saveta je Lizi Jang, dok je za Srbiju to Sanja Kojić Mladenov.

Izložba se u MSUV-u može se pogledati do 20. maja 2017. godine.

Za P.U.L.S.E: Ljiljana Maletin Vojvodić

Lektura i korektura: Milica Veljković

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  Grejson Peri, Ljiljana Maletin Vojvodić, tapiserije, Umetnost