Vaskrsenje po Lavu Tolstoju

Novi pogled na religiju i crkvu možete pronaći na stranicama knjige koju danas preporučujemo. Šta je to pisca mučilo i kako je on doživeo Isusa i njegovu pobunu protiv jevrejskog načina upražnjavanja religije. Na ta pitanja odgovara ova knjiga. Autor je pred kraj života napisao još jedno remek-delo, ali ovaj put nisu svi bili oduševljeni. Reč je o delu „Uskrsnuće“ ili „Vaskrsenje“, a pisac je Lav Nikolajevič Tolstoj.

Za Tolstoja ne možemo ništa sa sigurnošću tvrditi. Ne možemo tvrditi da je zbog svoje kritike crkve bio ateista, a ni da je bio vernik, uzimajući u obzir ovu knjigu i temu. Život je počeo kao bogataš. Živeo je raskalašno, optimistično i sa puno želje da svašta sazna i nauči. U svakom romanu nam otkriva nešto novo.

Nažalost, želja za znanjem i razumevanjem sveta ga je i koštala. Zbog ovog romana, ali i drugih izjava koje su se odnosile na crkvu, Tolstoj je bio na udaru cenzure. Tako su mu, najverovatnije, samo podigli rejting, ali su mu i zagorčali život. Objektivno možemo razumeti crkvu što ga je odbacila. Nije prijatno čitati sve te reči i ćutati. Osim ako si Hrist. On nas je učio poniznosti, razumevanju i praštanju.

Dok čitate Vaskrsenje, možete osetiti razočarenje Tolstoja u crkvu koja zloupotrebljava svoju moć i postupa, u najmanju ruku, licemerno. Možete možda, konačno, prepoznati manipulaciju svaki put kada se nađete u prisustvu sveštenog lica. Gotovo da poželite da se odmah izbičujete. Jedna od misli koja nam može više reći o mišljenju Tolstoja o crkvi se nalazi u sledećem pasusu:

– Svećenik je mirne savjesti radio sve ono što je radio, jer je od djetinjstva bio odgojen u tom da je ovo jedina prava vjera u koju su vjerovali svi sveti ljudi koji su nekad živjeli, a sada vjeruju duhovne i svjetovne starješine. Nije on vjerovao u to da je od kruha postalo tijelo, da je duši na korist kad on izgovara mnogo riječi ili da je zaista pojeo komadićak boga – u to se ne može vjerovati – nego je vjerovao u to da treba vjerovati u tu vjeru. A glavno, u toj ga je vjeri učvršćivalo što je za vršenje službe u toj vjeri dobivao već osamnaest godina dohotke od kojih je izdržavao svoju obitelj, sina u gimnaziji, kćer u nižoj duhovnoj gimnaziji.

Tolstoj je razumeo Hrista mnogo bolje od svake crkve. Razumeo je njegov bes zbog razmene novca i kupovine žrtvenih životinja u Hramu. Čak ni pošten vernik u takvom sistemu nije mogao da opstane. Ili si sa njima, ili si protiv njih. U suprotnom za tebe nema oprosta. Razumeo je da je Hrist želeo da, ne samo promeni način upražnjavanja religije, nego i da pomogne drugima, a ne da im sudi. Jer, Nehljudov sve vreme želi da pomogne Maslovoj pošto je pretrpela nepravdu. I nikog u Uskrsnuću Tolstoj ne štedi. I Nehljudovu neodlučnost, volju da pomogne, a pomalo i licemerje.

Nepotizam, ljudi na pozicijama, sve se u romanu jako lepo složilo. Drugim rečima birokratija – sve je super dok nisam ja nadrljao.

Mali i sitni ljudi koji služe kazne u najnehumanijim uslovima su neka šesta tačka u životima ruske aristokratije.

Pre nego što je počeo da piše Vaskrsenje, Tolstoj se već odrekao svog raskalašnog života, svih loših navika koje je imao u mlađim danima. Kasnije tokom života se zatvorio, i bavio unutrašnjim mirom.

Poslednje stranice knjige provodi pišući o Bibliji i analizirajući je. Možda nam ostavlja prostor da se i mi ili poistovetimo sa onima koji se slažu sa pravilima ili da postavimo pitanja o svemu zapisanom. Ko je izmislio pravila i zašto. Jer sve dok su pravila tu radi vas, da vama bude lakše, ona nemaju nikakvog smisla i nemaju težinu. Čak, stvaraju otpor. Kod Tolstoja su ga sigurno stvorila.

Ako bi sve hteli da pojednostavimo, Tolstoju se možete diviti ili ga osuditi. I jedno i drugo je lako. Teško je razumeti ga. Njegov buran psihički, socijalni i emotivni život. Ali iz stotina stranica koje nam ostaju možemo učiti. Možemo učiti da pišemo, mislimo ili govorimo. Tolstoj nam može poslužiti i kao primer da nikada ne treba odustati od sebe, od drugih, od borbe za drugog iako će nas na tom putu čekati mnogo nepravde i teških odluka.

Iz njegovih knjiga i priča proizašli su i mnogi uspešni filmovi. Tolstojev uticaj na ljude, narod, pisce, umetnike i danas je ogroman. To da li ga je crkva odbacila ili prihvatila više nema nikakvu težinu. Činjenice im ne idu u prilog.