”Viva, arte viva” na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji

Po zamisli umetničke direktorke ovogodišnjeg venecijanskog Bijenala, Kristin Masel, kustoskinje pariskog Centra Žorž Pompidu, 57. Bijenale umetnosti, koje je otpočelo trodnevnim vernisažom, a zvanično otvoreno 13. maja ove godine, nosi kredo, “Viva, arte, viva”.

Tako se, u drevnoj prestonici nekada moćne Mletačke republike, od 10. maja pa sve do 26. novembra 2017. godine, u paviljonima Đardina i Arsenala, kao i u renesansnim palatama i prostorima skrivenim u lavirintima pitoresknih venecijanskih uličica, nasuprot svakodnevnom i turističkom, dešava se i jedan drugačiji život − u znaku savremene vizuelne umetnosti.

Na osnovu koncepta glavne kustoskinje, ustanovljeni su (trans) paviljoni Vremena i beskonačnosti, Sreće i straha, Umetnika i knjiga, Zajedništva, Tradicije, Boja, Šamana i Dionizijski paviljon, s namerom da se, ”kroz pluralizam različitih glasova”, oda počast umetnosti i ”čovekovoj sposobnosti da izbegne dominaciju svetske moći i vlasti”.

Na Bijenalu učestvuje 85 nacionalnih postavki i 120 umetnika, među kojima Filida Barlou, Mark Bredford, Olafur Eliason, Kiki Smit, Franc Vest, Ernesto Neto, Takahiro Ivasaki, Mladen Stilinović, Bas Jan Ader, Kader Atia, Čarls Atlas i dr.

No, već su dani vernisaža i redovi za ulaz u Nemački paviljon, pokazali da je Zlatnog lava za najbolji nacionalni paviljon s pravom dobio Paviljon Nemačke i projekat ”Faust” Ane Imhof. Tokom trodnevnog vernisaža, koji je bio zatvoren za publiku i namenjen stručnoj javnosti, odvijale su se konferencije za štampu, panel-diskusije, umetnički performansi, stručna vođenja, kao i svečana otvaranja postavki u nacionalnim i centralnom paviljonu. Vernisaž je i ovoga puta spojio novinare svetskih medija, direktore najprestižnijih muzeja, galeriste, kustose, istoričare umetnosti i umetnike koji izlažu na Bijenalu. Tako se, među mnogobrojnim posetiocima, mogla sresti Njujorčanka Kiki Smit, Austrijanac Ervin Vurm, britanska umetnica Filda Barlou, nemački umetnik Danijel Rihter, britanski vajar Entoni Gormli ili Klaus Bizenbah, glavni kustos odeljenja za medije i performans Muzeja savremene umetnosti (MOMA), zaslužan za retrospektivnu izložbu i tromesečni performans ”Umetnik je prisutan” Marine Abramović, koja je takođe primećena u Veneciji, budući da su na ostrvu Đudeka, u okviru samostalnog projekta, predstavnjeni njeni video-zapisi i fotografije iz serije ”Kuhinja”.

I ove su godine najposećeniji bili paviljoni Nemačke, a potom i Sjedinjenih Država, Japana i Velike Britanije. Zatim Francuski paviljon pretvoren u muzički studio, Australijski paviljon u kojem izlaže Trejsi Mofat i paviljon Brazila, u kojem je podna instalacija od čeličnih šipki i video-rad Sitnije Marsel dobio specijanu nagradu.

Zahvaljujući interaktivnim instalacijama Ervina Vurma, njegovom ”Kamionu” i ”Jednominutnim skulpturama”, posetioce je privukao i Austrijski paviljon, smešten u neposrednoj blizini Paviljona Srbije, na kojem su i dalje uklesana slova Jugoslavija, budući da je, po želji Pavla Karađorđevića, paviljon sagrađen još 1938. godine.

Projekat ”Faust” Ane Imhof, neobičan spoj arhitekture, instalacije, performansa, skulpture i zvuka tematizuje arhetipska pitanja egzistencije i smisla, izazivajući, u posmatraču, osećaj nelagode i strepnje. Nosi naslov po čuvenoj Geteovoj ”drami za čitanje” iz 19. veka, u kojoj se umesto činova nižu scene u kojima se opeva tragedija čoveka (Fausta) koji se, u želji za suštinskom spoznajom, opkladi sa đavolom (Mefistom). U radu, koji je Ane Imhof, sa članovima svog tima, osmislila specijalno za potrebe i prostor Nemačkog paviljona na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji, kreiran je “scenario dug sedam meseci” koji svedoči o pojedincu suočenom s vladavinom kapitala, koji kao i Geteov protagonist, sopstvenu dušu, koja u suštini, ni ne postoji, prodaje đavolu.

Izvan paviljona su psi-čuvari, dobermani. Perfomeri se neočekivano pojavljuju na krovu ili na ogradi. Unutar paviljona, pod i zidovi su načinjeni od stakla. Posetioci, koji strpljivo čekaju u redu da uđu u prostor i sami postaju deo “drame” koju nerado napuštaju. Iznad, pokraj njih ili pod njima izranjaju tela androgenih izvođača. Njihova lica su bez ekspresije, jedna devojka je naga do pojasa, njena bol se razleže prostorom. Kao i u Geteovoj drami, smenjuju se naizgled nepovezani prizori. Posetioci se nalaze u čudu, uključuju se u “tragediju”, jedni su duboko dirnuti, drugi samo znatiželjni.

I u pojedinačnoj konkurenciji, Zlatni lav je pripao nemačkom umetniku, Francu Erhardu Valteru, dok je Srebnog lava dobio Hasan Kan. Zlatni lav za životno delo dodeljen je Amerikanki, Karole Šniman.

I dok se svi, gotovo jednoglasno slažu s konstatacijom da je ”Faust” Ane Imhof opravdao visoka očekivanja posetitelja Bijenala, otvoreno je pitanje koliko su selekcije nacionalnih paviljona, kao i izbor Kristin Masel, zaista u znaku samih umetnika i vrhunske savremene vizuelne produkcije, što je kustoskinji, sudeći po ekspozeu, bila namera.

No, uprkos manje ili više (ne)uspešnim nacionalnim selekcijama i stručnim polemikama, Bijenale i dalje ostaje jedna od internacionalno najznačajnijih izložbi savremene vizuelne umetnosti. A onim zaljubljenicima u umetnost, koje je, i pored “Fausta” Ane Imhof, interaktivnih radova Ervina Vurma i Elafura Elijasona, instalacija od čeličnih šipki Sintije Marsel, skulptura Filide Barlou ili fotografija i video-radova Trejsi Mofat, 57. Bijenale umetnosti ostavilo ravnodušnim ili ih je možda razočaralo, Venecija nudi i projekat Mikelanđela Pistoleta u Crkvi San Đorđo Mađore, izložbu Širin Nešat u Muzeju Korer, video-zapise i fotografije iz serije “Kuhinja” Marine Abramović na ostrvu Đudeka i grotesknu, apsurdnu i fascinantnu postavku ”Blago sa olupine neverovatnog” u venecijanskim muzejima, Punta dela Dogana i Palata Grasi, koja je, već kao što je to običaj kada je o osporavanom i glorifikovanom Dejmijena Herstu reč, izazvala oprečne komentare: od toga da je reč o prenaduvanoj, basnoslovno skupoj besmislici pa do tvrđenja da je u pitanju genijalna postavka koja će svojim značajem u zasenak baciti čitavo 57. Bijenale vizuelne umetnosti u Veneciji.

za P.U.L.S.E: Ljiljana Maletin – Vojvodić

www. ljiljanamaletin.com

Fotografije: Ljiljana Maletin Vojvodić (osim ako nije drugačije naznačeno)

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  bijenale Venecija, Ljiljana Maletin Vojvodić, Umetnost