Godinama, bila je pesma u dubokoj senci slave ploče na kojoj se našla. Transformer, drugi solo album Lu Rida postao je istorija odmah. Perfect day, iz njene senke izlaziće dvadeset pet dugih godina. Nije ni čudo: Walk on the wild side i Satellite of love rastresli su sedamdeset drugu i celu deceniju za njom. Eksplozivna smeša […]
Koliko smo mi kao generacija bili komplikovani…netipično za mladost: prečice do centra nas nisu zanimale. Kao da nas je gothic navukao na mračnije i sporije ulice. Takvim obilaznicama stigli smo i do Toma Waitsa; prvo smo ga zatekli kao jednog od čudaka teatarskih songova na tribute kompilacije Kurt Weill-a Lost in stars, pa nastavili da […]
Lenon – Moreš li spavat’ brate? Ima jedna scena u ‘Ocu na službenom putu’ u kojoj Sena (Mirjana Karanović), seda pored svog ostarelog brata, udbaša Zija (Mustafa Nadarević) posle godina patnje: ‘Moreš li spavat’, brate?’ Ranih osamdesetih se Bitlsi baš i nisu slušali pažljivo; da smo bolje poznavali gradivo, znali bismo da dijalog i nije […]
Jednom…mislim da je bio Goran Marković…objašnjavao je zašto voli Beograd…’dovoljno velik da se u njega uvek možeš sakriti: biti okružen ljudima, a još uvek biti sam. I slobodan.’ Za sve nas koji smo ostali…IPAK ostali…sakrivanje u Beogradu postalo je životna kategorija, disciplina za sebe. Jedini luksuz megapolisa. Češće i redovnije viđamo gaster ekipu na Skajpu […]
Da li je vredno? Novi zimski kaput i cipele za ženu: bicikl za rođendan? Stvarno, koliko zaista vrede naši mirni životi? Takva pitanja možda ne postavljaju sebi srećni narodi. Ali kad oko tebe miriše rat…te 1982., prosečnog Jugoslovena takve dileme nisu doticale, karikature rata postojale su samo u zadriglim oficirima JNA i besmislenim vežbama civilne […]
1965…mladi Ray Davies čeka vesti iz porodilišta. Noćas jedan život postaje svestan samog sebe: noćas dolazi Lujza. Stiže Prva kćer… Ništa velike reči, ništa skrivena značenja. Ray samo pevuši uspavanku Lujzi…dok čeka miris novorođenog jutra u ime svih očeva čekalica, dok odsutno lupka takt po klaviru, grogiran,dekoncentrisan, dezorijentisan. Niko od nas koji smo čekali takvu noć […]
Kako bih se ja sad ispričao s mojim starim; samo da mu kažem – spavaj mirno, ovde je sve u redu… Svaki sin godinama traži put da izađe iz dugačke senke svog oca. Ni ja nisam bio izuzetak. Ni Tim Buckley nije bio izuzetak. Njegov usud, međutim, bio je da potone u još dužu senku. […]
Libertango i poezija golih ramena Ljubav je jednostavna, a život je lep. Zašto to razumemo tek kad nam se prikrade memento mori? Pa ipak, postoje situacije koje nas tako banalno podsete…kroz govor tela budućih ljubavnika, kroz tišinu koja se razume, kroz samo njihove rituale; taj nas jezik zatekne i osveži: živi smo! U dragocenim trenucima […]