Yukio Mishima bio je opsednut fenomenom svetlosti. Za njega je svetlost imala metafizičku dimenziju postojanja. U petnaestoj godini napisao je pesmu kojom otvara esej Sunce i čelik u kojoj priziva noć kao spasenje, tamni bezdan duše. I svetlost se još širi i ljudi slave dan. Ja se klonim sunca i bacam dušu u tamni bezdan. U njegovom […]
U tekstu Uvod u transgresiju (1963) francuski filozof Michel Foucault već u uvodu apostrofira denaturalizaciju seksualnosti modernog doba. Za njega to znači da, uprkos sveprisutnoj priči o seksualnosti i prividnom ,,osvojanju” sloboda, seksualnost ostaje ,,bačena u prazan prostor gde nailazi samo na formu granice…” Seksualnost je, prema Foucaultu, zarobljena granicom, ona je postala ,,brazda: ne oko nas […]
Sloboda ima svoju krajnju svrhu tek u odnosu na unutrašnju oslobođenost pojedinca od normi stvarnosti. Zato je sloboda u direktnoj vezi sa etičkim postupanjem čoveka i njegovom individualnom odlukom da postupi na određen način kako bi tako afirmisao sopstvenu ideju slobode. Sloboda je ideal koji na kraju uvek pada na leđa čoveka, pritiska ga i […]
Polako se vraćam u život. Poslednje tri godine bile su samo tupi košmar. Svrbi me da opet pišem; upravo sam završio knjižuljak o grčkom pejzažu i spremam se da započnem klasičnu naraciju o nekim ljudima koji su se izgubili u materici…Imam neke divne dijaloge za nju – i zaplet s gvozdenim okvirom. Radnju sam prebacio […]
Umetnost predstavlja naš najradikalniji odgovor na stvarnost. Tako je još od antičke Grčke u kojoj je umetnost (τέχνη) imala posebno, gotovo kultno mesto. Osnovna je namera grčkih filozofa i tragičara bila da umetnost predstave kao mističnu epopeju što bi značilo – predstavu uzvišenu i blisku božanskom zanosu. Ta se težnja za božanskim, kao erotska predaja, […]
(Ne)osvojiva praznina stvarnosti. Šta je savremnost? Ako je Euripid bio savremenik ratova, a veći deo života svedočio je sukobima, onda je on kao pisac tragedija savremenik svoga doba baš sa stanovišta slutnje onog nadolazećeg. Šta posle ratova? Šta posle nasilja? Taj pogled koji čovek – doduše tek pojedinci – ima prema onom nadolazećem koje crpi, […]
Fridrih Niče je iz svog pesimizma, u neizdrživom nadolasku pitanja, pred sebe postavio dve stranputice – volju za moć i smrt Boga i tako upao u bezdan iz koga nikada nije izašao. Slomio se, Heideggerovim rečima, na svom delu, na volji za moć. Georges Bataille svedoči da je Nietzsche početkom januara 1889. sišao sa uma. […]
Umetnost kao iskustvo stvaranja i oblikovanja ideje može se tumačiti kao radikalna otvorenost svetu. Duh umetnosti univerzalizuje pojedinačnu egzistenciju dajući joj potencijalnu snagu da stremi neotkrivenim, nadolazećim horizontima. Takvo shvatanje iskustva umetnosti omogućio je grčki duh koji je, posredstvom individualnog usavrašavanja, tragao za večno lepim, moralno ispravnim i celovitim principom. Umetnički duh koji se afirmiše […]