Pod nadnevkom 21. lipnja 1980. četrdeset i osmogodišnji Andrej Tarkovski u svoj dnevnik zapisuje: “Gledao sam ‘Rubljova’. Loše je to sve, i ‘Solaris’ i ‘Rubljov’… Jedino što me opravdava jeste činjenica da drugi prave još gore filmove od mene…” U tim se riječima sabiru dva naoko suprotna obilježja čovjekove naravi. Prvo je karakteristično za istinske […]
Film kao vera, ljubav i molitva – Tarkovski “U svim svojim filmovima želeo sam da govorim o “slabom” čoveku, čoveku kojeg vidim kao pobednika u životu, i branio sam slabost kao jedinu istinsku nadu. Zato u mojim filmovima nikada nije bilo heroja, nego samo karaktera čija je snaga ležala u duhovnom ubeđenju onih koji su […]
Oko kinematografa, kapljice nostalgije – Crnjanski i Tarkovski „Umetnost nikad nije rešavala probleme, ona ih je samo postavljala. Umetnost menja čoveka, čini ga spremnim za doživljavanje dobra, oslobađa duhovnu energiju“, primećuje Andrej Tarkovski u Lekcijama iz filmske režije. Izabran citat zapravo predstavlja konstitutivni element pogleda Miloša Crnjanskog i pogleda Andreja Tarkovskog na filmsku umetnost. 1 […]
Бергман и Тарковски „За мене би било најбоље да нисам познат“, говорио је Бергман. „Он је огромна фигура, писала је филмска критичарка Маја Туровска. – Јер, послератни филм није био оно што је данас. Он је заиста био важна уметност. Филмски режисери су били стубови културе. И Бергман је био онај који је уздрмао нашу уобразиљу […]
Боже, пожали оног у ком више нема шта да умре… На почетку поглавља о Носталгији Тарковски пише да је, када је први пут погледао снимке “[…]био запрепашћен открићем да је то једноличан призор меланхолије. Грађа је била хомогена. Грађа је била потпуно хомогена, како у раположењу тако и у стању ума […] ”[1] иако сам […]
Сталкер – анђео или губавац После снимања Носталгије а пре последњег филма, Жртва, Андреј Тарковски у свом вероватно најсадржајнијем интервјуу[1] вели да човеку овај свет није дат да би био срећан у њему, a да је можда највећи изазов спознати себе. Сви филмови Андреја Тарковског од Ивановог детињства па до последњег филма снимљеног у шведској […]
Dnevnik Tarkovskog: Razgovori sa sopstvenom dušom Verujem da lečenje uvek dolazi kroz duhovne krize. Čini mi se da čovek danas stoji na raskrsnici, suočen s izborom – slediti egzistenciju slepoga konzumenta podređenog nezaustavljivom maršu nove tehnologije i beskrajnom umnožavanju materijalnih dobara ili put koji bi mogao voditi ne samo ličnom spasenju već i spasenju društva […]
Tarkovski – umetnik koji je svojim filmovima hteo ljude okrenuti ka Dobru “Vjerujem da liječenje uvijek dolazi kroz duhovne krize. Čini mi se da čovjek danas stoji na raskrižju, suočen s izborom – slijediti egzistenciju slijepoga konzumenta podređenog nesmiljenom maršu nove tehnologije i beskrajnog umnažanja materijalnih dobara ili put koji bi u konačnici mogao voditi […]