Gips je imao veliku važnost za skulpturu od Antike do današnjeg dana. Jeftin je, lak za rad, perfektan medijum za umetnika da izrazi svoju ideju brzo, u kroki formi. Gips je dobar za izlivanje, kopiranje i koriščen je u tu svrhu još od vremena stare Grčke. Tokom 16. veka evropske kraljevske kuće i bogati ljudi […]
Frojd je napisao nekoliko desetina stranica u kojima je pokušao dokučiti poruku umetnika koji su drugi drugačije tumačili.
Харон и Минос из Дантеовог „Пакла“ у ликовном делу Микеланђела У изгнанству, за време опште политичке нестабилности Италије, злоупотребе црквене власти, жестоких и страствених страначких размирица између Гвелфа и Гибелина, Данте Алигијери (1265-1321), један од најпоетичнијих и најпотпунијих фигура Средњег века, пише своју Божанствену комедију коју чине три дела: Пакао, Чистилиште и Рај, кроз коју […]
Mikelanđelo i njegove ljubavi Fizička lepota je jedan od najređih Božijih darova Veliki Mikelanđelo. Jedan od najvećih svoga vremena. Rođeni Firentinac u zlatno doba italijanske renesanse, nadaleko poznat i čuven među savremenicima i kroz vekove, što je i sam rekao – Čovek prolazi. Samo su umetnička dela besmrtna. Vajar, slikar, inženjer, arhitekta. Umetnik. Ali, ovom prilikom se nećemo […]
Frojdova prva poseta Rimu 1901. (u 45.godini) za koju je izjavio da je predstavljala vrhunac njegovog žvota, bila je ujedno i njegov prvi susret sa statuom koja ga je vise uzbudila i opcinila nego ma koje drugo umetničko delo uopšte. Bio je to u mermeru isklesani Mikelanđelov Mojsije smešten u crkvi San Pietro in Vinkoli. […]
Mikelanđelo Buonaroti Vještina kojom ljudi obrađuju kamen pokazuje koliko su civilizirani, kaže jedna toskanska poslovica. Onaj tko posjeti Firencu, cvijet Toskane, može se uvjeriti u istinitost ove poslovice. Još od vremena Etruščana ljudi toga kraja obrađivali su kamen, od njega gradili kuće i palače, hramove i tvrđave, ulice i zidove. Stoga ne čudi da su […]
Vrhunski majstori i strasne umetničke mecene – Beč i Firenca imali su mnogo godina blisko povezanu, zajedničku istoriju. Nakon što je 1737. izumrla toskanska dinastija velikih vojvoda Mediči (de’Medici), ovaj deo Apeninskog poluostrva pripao je habsburškoj kruni. Firencu i čitavu Toskanu dobio je muž Marije Terezije, Franc Stefan Lotarinški, kao “odštetu” za rodnu Lorenu (Lotaringiju), […]
Колосална величина грубо истесаног титана, именом Микеланђело ди Лодовико Буонароти Симони, не може се исправно схватити без контекста приче о моћи. Њену временску позадину чине финансијска империја, Фиренца и папска столица у Риму (којим углавном владају тирани). То је било доба које је просто захтевало гиганте. Јавне зграде биле су монументалне, приватне куће велелепне, градске […]