Happiness Is A Warm Gun (Bang, Bang, Shoot, Shoot…)
B: Ima li išta bolje smešteno u tri minuta muzike?
S: Nema, a ni od Belog albuma nema ništa bolje. I ne samo to, kako su fantastično promenili ritam, savršeno.
B: Neverovatno…ali uvek kada preslušam Beli album, upitam se “pa, da li je ovo moguće?” Trideset pesama (a većina potpuno nepoznatih i za one koji kao znaju Bitlse…osim “Back in the USSR”, “Obladi Oblada”, “While my guitar gently weeps” i “Revolution”) i na kraju možeš samo da kažeš…savršenstvo. Čitao sam negde da u Happiness…ima desetak promena ritmova…pevanje u jednom, bubnjevi u drugom, “bang, bang, shoot, shoot” fraza u trećem, pa obratno. Mekartni je rekao da mu je ovo jedna od najboljih pesama Bitlsa.
S: Stvarno? Nisam znala, mene je refren uvek oduševljavao posle uvodnih nekoliko taktova, pa se priča razvija polako, uvlače te , a čitavo vreme se menja ritam kao da vode dijaloge, a onda grune refren ” Happiness…” u pravu si, mozda najbolja posle E.R po kompleksnosti.
B: Pa…ovako…Lenon je rekao da je pesmu sastavio iz tri različite pesme, mada ja, kao pasionirani, jel’te, slušalac, mogu da primetim pet različitih muzičkih fraza. Ima negde na netu ta analiza oko polifone strukture pesme…a sve je počelo kada je Džordž Martin Lenonu pokazao časopis američkih ljubitelja oružja sa tim naslovom. Takođe svaki stih, ma koliko kriptičan ima svoju predistoriju…sa tim da se središnji deo odnosi na heroinsku zavisnost kao i na seksualnu spram Joko. Imaš pravo…Elenor (Mekartnijeva) i ova pesma su neverovatni primeri kompleksnosti smeštenih u ukupno…nešto više od pet minuta .
S: Ha, ha, ha…šteta sto nema neki kviz o Bitlsima pa da te prijavim.
B: Da znaš…Nosio sam se mišlju da na sajtu napišem utiske o barem dvadesetak njihovih pesama, ali bih to verovatno proširio na više. Ponekad mi je krivo što ih većina ljudi površno shvata a većina svih današnjih tendencija u muzici vuče korene iz njihovih pesama, Čuj, meni se stvarno čini da “Tommorow never knows” sa Revolvera tek treba da bude snimljena…a ne da je to urađeno daleke 66-te godine na četvorokanalnom magnetofonu.
S: Nateraćeš me da pustim Revolver. Kreni lovely sa esej-rekom pa dok ne posustaneš, mislim da bi to bio jedan fantastičan omaž Bitlsima i muzici uopšte na srpskom i eskluziva za Pulse, razmisli…
B: Pazi…Sgt.Pepper’s…se smatra revolucionarnim (što i jeste) ali je i Revolver fascinantan. Mislim, to snimiti 66.-te godine je danas nezamislivo. Primećujem tendenciju da se na svim listama, koliko – toliko relevantnim, ta dva albuma (a zamisli pored Belog albuma) smatraju ključnim delima muzike i da čak Revolver smatraju najboljim. Šteta je što Martin nije uvrstio Strawberry fields forever i Penny Lane na Sgt.Pepper’s…nego je to izdato kao singl mada je snimamo u isto vreme. Pa, napisao sam, mislim neke vinjete za par pesama…A Day in the life, Elleonor Rigby, I saw her standing there i Lucy in the sky with diamonds, plus dva ozbiljnija teksta o Pepperu i Abbey road-u. “Plašim se” da započnem o Belom albumu…Nekako mi je najbolja kritika o tom albumu ona iz Džuboksa u nekom broju iz 79-te godine koja se svela samo na dve reči i jedan uskličnik: “Izašao je!”
S: Jesi, ali to treba srediti kao tom, feljton…. nekim istorijskim redosledom. Ima puno poznavalaca koji smatraju Revolver boljim od Belog albuma i ne možeš ih ubediti u suprotno, meni kao laiku nekako Beli album najviše prija.
B: Najbolje (i približno najtačnije) je reći da su im najbolji albumi Rubber Soul, Revolver, Sgt Pepper’s.., White album i Abbey road, pa shodno raspoloženju u datom trenutku izabereš neki od njih.
S: Tačno tako, prema raspoloženju…
za P.U.L.S E: Snežana Moračić i Boban Savković
ps.
Elem, Lenon je ovu zapaljivu, erotskim, političkim i socijalnim aluzijama bogatu mini svitu smatrao za jednu od svojih najboljih pesama: “Оh, volim je “, rekao je u jednom intervjuu “Мislim da je to dobra pesma . Volim sve različite stvari koje se dešavaju u njoj… Izgleda kao da smo prošli kroz sve vrste rok muzike u njoj.” Negde je sačuvana kopija lista na kojem je uz sam tekst Lenon naglasio tri njena glavna segmenta “Dirty Old Man,” “The Junkie” and “The Gunman (Satire of ’50s R&R).” Kao takva, dakle, sastavljena iz potpuno različitih muzičkih fraza, poslužila je kao uzor za mnoge druge pesme od kojih su najpoznatije Boemska rapsodija grupe “Queen” i “Paranoid Android” Radioheada.
Ime pesme je inspirisano naslovom u časopisu ljubitelja oružja koji je Džordž Martin pokazao Lenonu u vreme snimanja Belog albuma, a varijacija je na seriju karikatura Čarlsa Šulca iz 1962. godine “Happiness is a warm puppy”. “Mislio sam da je fantastično i suludo tako nešto kazati”, rekao je Lenon “Topli pištolj znači da ste upravo pucali u nešto ili nekoga”
Kasnije je, takođe tvrdio da pesma nije o heroinu, ali se heroinski kontekst nalazi svuda, uostalom i u samom naslovu pesme . Iako je demo snimak središnjeg dela pesme “Junkie” (“I need a fix ’cause I’m going down”) snimljen maja 1968. već septembra kada je pesma konačno miksovana, Lenon je postao heroinski zavisnik. Stihovi “Mother Superior jump the gun ” је referenca na Joko Ono koju je Lenon imao običaj zvati majkom.
I tako je pesma od inicijalne ideje za naslov došla do svoje konačne forme u svojih 2:47 minuta trajanja i najmanje desetak promena ritma, čime je postala jedna od najznačajnijih primera polifone strukture u rok muzici. Stihovi iz nadrealnog prvog dela “Dirty Old Man” proizašli su iz LSD seansi i razgovora sa Derekom Tejlorom; “Ate and donated to the National Trust,” na primer, odnosi se na pojave vršenja nužde na javnom zemljištu na šta je Lenon nailazio šetajući Liverpulom; dok izraz “Velvet hand” aludira na čoveka koji se poverio Lenonu da nosi rukavice od krtičjeg krzna jer mu daje neobičan osećaj koji ima kada je sa svojom devojkom. Segment “The “Satire of ’50s R&R,” sa svojom klasičnom doo-woop harmonijskom progresijom je modifikovan iz sličnih delova demo verzija snimka još jedne Lenonove pesme sa istog albuma “I’m so tired”.
Bilo je potrebno sedamdesetak snimanja u dve noći da se realizuje ovo remek delo muzike sa svim svojim varijacijama melodija i promenama ritma. Na dan kada su se snimale fotografije kao propratni materijal uz Beli album Mekartni je rekao fotografu da su te noći snimili jednu od svojih najboljih pesama, a paradoksalno jednu od retkih na Belom albumu koju su snimili i sarađivali kao grupa. U godinu i po dana uspeli su da pređu put od zajedničkog projekta Sgt. Pepper’s do Belog albuma koji je delovao kao zbir pesama koju su pojedinačno radili. Ali, ne mari…u oba slučaja, na dva potpuno dva različita načina, stvorili su dve ploče koje se i danas nalaze u vrhu moderne muzike druge polovine prošlog veka.
za P.U.L.S E: Boban Savković
Happiness is a warm gun
She’s not a girl who misses much
Do do do do do do, oh, yeah
She’s well acquainted
With the touch of the velvet hand
Like a lizard on a window pane
The man in the crowd with the
Multicolored mirrors on his hobnail boots
Lying with his eyes
While his hands are busy working overtime
A soap impression of his wife
Which he ate and donated to the National Trust
I need a fix cause I’m going down
Down to the bits that I left uptown
I need a fix cause I’m going down
Mother Superior jump the gun
Mother Superior jump the gun
Mother Superior jump the gun
Mother Superior jump the gun
Mother Superior jump the gun
Mother Superior jump the gun
Happiness is a warm gun
(Bang bang, shoot shoot)
Happiness is a warm gun mama
(Bang bang, shoot shoot)
When I hold you in my arms
(Oh yeah)
And I feel my finger on your trigger
(Ooo, oh yeah)
I know nobody can do me no harm
(Ooo, oh yeah)
Because happiness is a warm gun mama
(Bang bang, shoot shoot)
Happiness is a warm gun, yes it is
(Bang bang, shoot shoot)
Happiness is a warm, yes it is, gun
(Happiness, bang bang, shoot shoot)
Well, don’t you know that happiness is a warm gun mama
(Happiness is a warm gun yeah)
(Lennon – McCartney 1968)
Appendix
TOP 500 ALBUMS OF ALL TIME
From a poll conducted by Rolling Stone in 2012
1. Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band, The Beatles
2. Pet Sounds, The Beach Boys
3. Revolver, The Beatles
4. Highway 61 Revisited, Bob Dylan
5. Rubber Soul, The Beatles
6. What’s Going On, Marvin Gaye
7. Exile on Main Street, The Rolling Stones
8. London Calling, The Clash
9. Blonde on Blonde, Bob Dylan
10. The Beatles (“The White Album”), The Beatles
11. The Sun Sessions, Elvis Presley
12. Kind of Blue, Miles Davis
13. Velvet Underground and Nico, The Velvet Underground
14. Abbey Road, The Beatles
15. Are You Experienced?, The Jimi Hendrix Experience
“Она није девојка која много недостаје”, шта рећи о почетку песме, осим да може бити прва реченица приче Чехова или Кафке, јер истовремено и казује и скрива значење, подједнако истинито и упечатљиво!
Овакав почетак је довољан за читаву песму, пошто недоумице људске душе саопштава скривено, остављајући слушаоцу да их одгонета и разуме магловито, као долину прекривену облацима коју сагледава са врхунца са кога само што није пао.
Радост се стрмоглављује у самоћу, јер због нечујног вапаја тескобе срећан крај се изврће у своју супротност ако означава крај љубави.
Срећа је, заиста, ватрено оружје и кад погоди срећника који јој се сувише приближи – девојка без које није могао да живи више му неће недостаји. “Она није девојка која много недостаје” тешиће се сваки пут када га одсуство вољене болно тргне из равнодушности и попут муње осветли празнину безњенице.