Kinematografsko u delu Džemsa Džojsa
Mada su prema književnim delima Džejmsa Džojsa snimani filmovi, ekranizacije nisu pobudile pažnju sineasta ili mislilaca da o književnom delu hirovitog i umnog pisca progovore i sa stanovišta veze Džojsa i filma – smatra reditelj i kritičar Nikola Lorencin. Poznati autor ovu “nepravdu” ispravlja svojom knjigom jednostavnog naziva, ali “džojsovske strukture” – “Džejms Džojs i film”, koju je nedavno objavio Filmski centar Srbije.
Slavni irski pisac, autor kultnih romana “Uliks”, “Fineganovo bdenje”, “Portret umetnika u mladosti”, i zbirke pripovedaka “Dablinci”, višestruko je povezan sa svetom pokretnih slika, bez obzira na ti što, po rečima Lorencina, možemo govoriti samo o “latentnom filmu” u njegovim knjigama.
– Nebrojeni su filmski “ispadi” u Džojsovom književnom radu: provocirajuće aluzije, poređenja, prožimanja, dodiri ili nagoveštaji mogućeg filmopisanja, izražavanje koje je blisko filmskom delu.
U svojoj knjizi, autor se, kako sam kaže, ne bavi pitanjima mogućih ekranizacija, već samo zapažanjima o Džojsu kao mogućem sineasti i o sineastičkoj naravi njegovog književnog dela.
Irski pisac se, po odlasku iz rodnog Dablina, 1904. (sa voljenom Norom) nakratko skrasio u Puli. Autor se pita da li se upravo na ovom mestu dogodio njegov prvi ozbiljni susret sa kinematografijom.
– Pod svetlima velikog “Elektro-bioskopa” braće Lifka, Džojs je, krajem 1904. na pulskom trgu, širom otvorenih očiju, sanjario o nepoznatom i novom svetu.
Lorencin beleži i jedan važan podatak iz biografije tvorca “Uliksa” koji, i na pragmatičan način, dokazuje vezu pisca i filma: Džojs je, uz podršku italijanskih biznismena, krajem 1909. u Dablinu otvorio “Kinematograf Volta”, prvi bioskop u Irskoj.
– Raskošni bioskop bio je smešten u centru Dablina. Sačuvan je i program filmova odabranih za svečano otvaranje, a sam pisac je osmislio plakate i ispisao naslove filmova za prvu predstavu.
Mada je jedno vreme bio i menadžer, slavni Irac je brzo napustio ove “mutne i turbulentne vode neposrednog rada na filmu”. Po Lorencinovim rečima, Džojs je još dublje zaronio u svet pokretnih slika tokom svog višegodišnjeg života u Parizu (od 1920. do 1940), i tada filmskoj metropoli.
– Sva značajna, razuzdana i suptilna kinematografska zbivanja događaju se pred njim: od onih tehničke prirode do nastanka zvučnog filma.
Nije puno nedostajalo pa da se prva ekranizacija nekih Džojsovih stranica dogodi decenijama ranije, i to u režiji čuvenog Sergeja Ejzenštajna.
– Tri godine posle velikog uspeha filma “Oklopnjača Potemkin”, Džojs je u svom domu u Parizu krajem 1929. ugostio slavnog ruskog reditelja. Dve srodne duše raspravljale su o mogućnosti da “Uliks” doluta i do kinematografskih obala – piše Lorencin.
Ruski reditelj je bio impresioniran Džojsovom tehnikom “toka svesti”, pa je na osnovu unutrašnjeg monologa glavnog junaka Leopolda Bluma, navodno, bio napisao i prvu verziju scenarija. Do saradnje ipak nije došlo, a ekranizacija Džojsovog dela dogodila se tek 35 godina kasnije.
– Vremenski, prema godinama rođenja i stasavanja, pisac je bio svedok pojave bioskopa i bio je u prilici da u dugom vremenu sledi trag pretvaranja ovog “čuda tehnike” u suptilnu i svemoguću mašinu kojom će nastajati novi svetovi i nove stvarnosti – piše Lorencin.
Irski pisac je, navodi autor, u svojoj literaturi “koristio” film i postupke izražavanja, ali istovremeno nije pokazivao interesovanje za direktnim angažovanjem u sedmoj umetnosti.
– Nije preduzimao ništa kako bi se izrazio neposredno, scenarijem ili adaptacijom svojih romana, čak ni kasnijih godina, kada su njegova dela stekla veliki ugled, a najčuveniji sineasti dolazili da pregovaraju o ekranizacijama.
Jer, Džojs je, kaže Lorencin, “bio literarni čovek koji je u carstvu jezika već mogao zasesti na svaki tron”.
Izvor: Glif
Tekstovi o Džojsu na portalu P.U.L.S.E
Kinematografsko u delu Džemsa Džojsa napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →