Motivacija kao termin književne kritike predstavlja unutrašnju obrazloženost likova, događaja, radnje i samog značenja u književnom delu, samim tim, kada se bavimo tom unutrašnjom obrazloženosti postupaka junaka, neophodno je da definišemo opšti ton kojim pisac pripoveda svoju priču. Danijel Defo (1659-1731) je svojim romanom Mol Flanders[1] zbunio kritičare, podstaknuvši ih na veoma oprečne interpretacije i tumačenja pravih namera autora.

Motivacioni postupak

Polemisano je da li je postupak pretežno ironijski, da li pred sobom imamo jednu ironičnu pripovest o pokajanju, ili je u pitanju želja autora da nas uveri u to da je pred nama jedna autentična ispovest autobiografskog karaktera. U zavisnosti od prirode tumačenja književnog postupka, analiza motivacije postupaka glavne junakinje bila je centralna tema analitičarima sukobljenih stavova.

Ian Watt[2] u svojoj knjizi ističe da u narativnoj tehnici Defoa pronalazi sve odlike formalnog realizma i osnovnu težnju pisca da stvori utisak autentičnosti autobiografskih memoara stvarne osobe. On ističe da su svi Defoovi romani etički neutralni, jer je etička sadržina podređena formi kvazi-autobiografskog izlaganja. Naime sa ovom ocenom ne slaže se Dorothy Van Ghent[3], koja je u svom eseju, takođe razmatrajući realističnost Defoovog pisanja, pominjanje mnoštva predmeta i sitnica okarakterisala kao ironijski postupak u romanu i naglasila da je svet Mol Flanders zapanjujuće siromašan duhovnom dimenzijom glavne junakinje.

Predstavljeni svet je svet proračuna, opisa odeće, nabrajanja nakita i imovine, u njemu izostaju nijansirani opisi  psihološke realnosti. Ipak pisac nam na samom početku ukazuje na odlike svog pripovednog postupka. Naglašava da je priča pokajnice Mol puna nedostataka, jer je ništa drugo do plod sećanja ostarele ispovednice. Mol nam otkriva najupečatljivije događaje koji su urezani u njenom, vremenom oslabljenom, pamćenju. Primećujemo učestalo pominjanje materijalnog stanja, koje je konstantno variralo, jer u ovom svetu proračuna, krađa i brakova iz interesa, to i jeste bila centralna preokupacija osobe koja je ceo svoj život podredila otrgnuću od oštrih kandža bede. U svetu Mol Flanders dostojanstvo i ugled su neminovno bili privilegija bogatih. Ostaje upečatljiv momenat u delu gde Mol kupuje svoju slobodu i time dokazuje de je njena potraga bez skrupula za materijalnim bogatstvom bila jedini način da sačuva sopstveni život. U zatvoru iole humanom tretmanu su se mogli nadati samo oni koji su imali novca. Neosporiva je tvrdnja da je Mol samo u vremenima kada je bila lepo odevena uživala poštovanje i divljenje.

Ironiju, koju mnogi kritičari uočavaju u načinu Defoovog pripovedanja kao i u konkretnim opisima događaja u njegovom delu, ostavićemo po strani, i priklonićemo se vizuri kroz koju je delo posmatrala i doživela Virdžinija Vulf. Ona je u svom eseju o Defou[4] iskazala fasciniranost vitalnošču i snagom junakinje Mol i nesumljivo poverenje u iskrenost pisca koji je, po njenim rečima, i sam imao prilike da u Njugejtu upozna ljude čije su mu sudbine mogle poslužiti kao inspiracija. Virdžinija ističe da je Defoova sudbina u mnogome slična sudbinama njegovih junaka.

Mol Flanders je predstavnica siromašnih i nesrećnih ljudi koji su samim rođenjem u nehumanoj sredini bili primorani da se dovijaju na sve načine kako bi opstali u mizernoj nemaštini, pri čemu je njihovo shvatanje morala usko povezano sa okolnostima koje, zapravo, i predodređuju njihove postupke. Virdžinijin esej možemo doživeti kao svojevrsnu apologiju nevaljalstava i grešnih postupaka Mol koja, po njenim rečima, nikako nije mogla da ostvari željenu udobnost i sigurnost življenja. Virdžinija pominje, za nas značajan, Defoov esej o položaju žene u obrazovnom sistemu, i iznosi napredno gledište da su sposobnosti i mnoge vrednosti ženskom polu nedovoljno priznate u Engleskoj njegovog vremena.

Virdžinijin esej nam otkriva dve važne motivacijske ravni  pomoću kojih možemo tumačiti i shvatiti postupke Mol Flanders. Prva ravan je njeno siromašno poreklo i činjenica da je rođenjem postala siroče osuđeno da se uzda samo u svoju domišljatost. Druga ravan je posmatranje Mol kao žene u specifičnom, neugodnom i nepravednom položaju njenog pola. Siromaštvo primorava ljude da budu zločinci i grešnici uprkos njihovim moralnim uverenjima, jer goli opstanak za svakog čoveka je podjednako vazan. Mol se našla u dodatno otežanom položaju koji se odnosio i na sve pripadnice njenog pola. U XVII veku brakovi su bili proizvod ekonomskih interesa supružnika. Siromašna devojka je bila onemogućena da udajom popravi svoj materijalni status. Nemaština i patnje koje su pogađale isključivo ženski pol uticali su presudno na mnoge njene odluke i postupke.

Iako, u već pomenuto zbirci eseja, Maximillian E. Novak[5] karakteriše Defoa kao moralno neosetljivog, puritanskog pripovedača, ipak ističe da pisac ima sofisticiran osećaj za ljudsku prirodu kojoj je imperativ prezivljavanja iznad svake religijske i društvene norme. Čovek koji se bori da ostane u životu, često nema privilegiju da moralno prosuđuje. Čitalac ima u vidu ovu činjenicu u trenucima kada Mol izgovara laži i krade od ljudi, koji su možda i u još gorem položaju od njenog, prećutno odobravajuci nemoralnost čina diveći se snalažljivosti i veštini glavne junakinje. Mol se na trenutak kaje kada je u početnim lopovlucima ukrala denjak, i zamišlja kako je pripadao nekoj siromašnoj majci kojoj je to bio jedini način da prehrani svoju gladnu decu. Ipak je i tu opravdavamo imajući u vidu surovi zakon prirode i borbe u kojoj samo jaki i ljudi bez saosećanja opstaju.

Čitaoci čitajući Defoovo delo stiču neodoljiv utisak da on u mnogome brani i opravdava postupke svoje junakinje. Pisac u predgovoru svoje knjige nas uverava da je Mol pokajnica, i da nam pripoveda svoju grešnu povest, kako bismo uvideli da bi nas slična nevaljalstva dovela do tragične propasti. Ako uzmemo u obzir činjenicu da u Defoovim romanima nema nikakvog „moralnog otkrića“, interesantna je nada koju on izražava u predgovoru-da će se čitaocu koji pomno prati prilike i neprilike junakinje više dopasti moral nego fabula. On nam se čak i izvinjava na pogrdnim rečima i objašnjava kako je preradio još lošiji govorni stil junakinje čiju nam sudbinu iznosi, želeći da nas odvrati od greha i nastojeći da moralno poduči potencijalne prestupnike. Piščevi moralni stavovi podjednako su dvosmisleni kao i stavovi same Mol, u tome i jeste glavna čar ovog dela, naslovljenog alijasom glavne junakinje. Defo nastoji da uverljivo motiviše moralnu ograničenost svoje junakinje detaljno opisujući okolnosti koje su je na to primorale, ipak vernom čitaocu ne mogu da promaknu krađe koja junakinja čini iz čistog hira (npr. krađa konja). Jedino nerazjašnjeno ostaje njena surova nezainteresovanost za dobrobit i sudbinu sopstvene dece, ali i to se može opravdati njenim pragmatizmom-s obzirom da nije mogla da im pruži dostojan život, ostavila ih je tamo gde je bila sigurna da će preživeti. Veran čitalac će, međutim ipak naći opravdanje i za junakinjine krađe iz hira, pripisujući ih uzbuđenju, ali i slabosti da odole izazovu.

Pitanje tumačenja samog dela neodvojivo je od pitanja motivacije postupaka glavne junakinje. Samim tim, nameće se pitanje koji je motiv Mol da napusti svoju decu, da počne da krade, da stupa sa muškarcima u bračne i vanbračne zajednice, lažno im se predstavljajući? Odgovor nalazimo, kao i u mnogim analizama motivacijske podloge postupaka u književnom delu, na samom početku pripovesti. Prisustvujemo rođenju devojčice u ozloglašenom zatvoru, zatim pratimo njeno detinjstvo, beg od Cigana, a potom život kod starije gospođe, gde joj je surovo predočena budućnost doživotne sluškinje. Saosećamo sa tugom deteta koje uzaludno mašta o životu dame i osećamo duboku setu zbog devojčicine strepnje od okrutne budućnosti. Borben duh ove, još nedovoljno stasale, mlade devojčice se ogleda u njenoj prvoj poseti bogatoj porodici, sa kojom počinje da živi od svoje četrnaeste godine. Njen šarm i izuzetni rezultati u učenju i drugim disciplinama premašuju očekivanja. Ganuti smo njenim opisom vežbanja, u trenutcima kada sestre nisu koristile instrumente. Svrha ovih detanja počiva u isticanju nepravednog statusa siromašnih nasuprot povlašćenog bolje stojećih. Nije slučajno Defoovo saopštavanje ove nepravde, njen trag je daleko dublji i služi kao podsticaj i priprema ovoj mladoj devojci da se u budućnosti oderekne morala zarad materijalnog bogatstva.

Takođe nije slučajan opis Moline prve zanesenosti za muškarcem, za starijim bratom u porodici u kojoj je živela. Zavedena, iskorišćena Mol stiže do svog prvog moralnog pada. Skrhana pada u krevet i boluje pet nedelja, ispoljavajući razornu bol. To je trenutak kada je od svog ljubavnika naučila najmračniju lekciju života, da je surovost čest saputnik nagona za egzistencijom. Defo sve postupke svoje junakinje od samog početka opravdava nepravednim materijalnim položajem, ali i otežujućom činjenicom da je žena. Ne možemo se otrgnuti utisku da je Mol marioneta u rukama moćnih i bogatih. Njen cilj je obezabeđivanje ekonomski stabilne budućnosti, a na putu ka tom cilju je mnoštvo ljubavnika, muževa, ostavljene dece i opasnosti koje je mogu koštati života. Krađa je za Defoovu junakinju bila imperativ, jedini način da opstane, ipak, teško možemo da uporedimo njenu surovost, koja je ispoljena u krađi lančića od male devojčice, sa pomenutom scenom iz VI poglavlja pripovesti.

Uprkos raznolikom tretiranju proticanja vremena i neujednačenom ritmu pripovedanja, koji je posledica toga koji događaj ima veću važnost, odnosno težinu, u pripovedanju glavne junakinje, zadržava se utisak koherentnosti dela. Junakinja neretko ponovo ukršta puteve sa ljudima iz svoje prošlosti. Na svom medenom mesecu čak spašava zatvora svog bivšeg muža razbojnika, a na kraju pripovesti Mol sreće svog sina, kojeg je dobila sa rođenim bratom. Spokoj i sreća koju oseća boraveći prvi put u Americi su kratkog daha, kada se na nju obruši tragična istina koja je baca u okove tuge. U starosti, nakon svih nedaća koje su je zadesile, ponovo odlazi u Ameriku gde saznaje da će ipak doživeti mirnu starost u zagrljaju muža, sa kojim ju je opet, boraveći u zatvoru, spojila slična sudbina.

Životna pripovest Mol Flanders može zvučati neverovatno, jer obiluje brojnim lomovima i obrtima, ali se ona poput Feniksa uzdiže i kada njena situacija izgleda bezizlazno. Ona je žena koja je doživela nesreću da je majka ostavi u najranijem dobu, da se prva ljubav poigra njenim neiskustvom, da bratu rodi sina i da svoj kraj iščekuje na vešalima. Opsesivna borba za opstanak i povlašćen položaj u društvu motivišu junakinju da oberučke prihvati ulogu žene koja stupa u brak iz interesa. Defo je čvrsto verovao da su ekonomski interesi okosnica međuljudskih odnosa. Životni izbori Mol Flanders su proizvod okolnosti koje je nametao ovaj izvitoperen, deformisan poredak  koji baca u zaborav sve humane vrednosti, a pojedinca etički razobličuje.

Za P.U.L.S.E Sandra Lokas

Literatura:

1. Danijel Defo, Robinson Kruso/Mol Flanders, preveli Vladeta Popović/Borivoje Nedić, Biblioteka Vijesti, Podgorica 2004.
2. Ian Watt, The Rise of the Novel, London, 1957.
3. Robert, C. Elliott, Twentieth Century Interpretations of Moll Flanders, A Collection of Critical Essays (Englewood Cliffs: Prentice-Hall) 1970.

[1] Danijel Defo, Robinson Kruso/Mol Flanders, preveli Vladeta Popović/Borivoje Nedić, Biblioteka Vijesti, Podgorica 2004.

[2] Ian Watt, „Defoe as Novelist: Moll Flanders“, The Rise of the Novel, London, 1957, str. 93.-134.

[3] Robert, C. Elliott, Twentieth Century Interpretations of Moll Flanders, A Collection of Critical Essays (Englewood Cliffs: Prentice-Hall) 1970. „On Moll Flanders“, by Dorothy Van Ghent, str. 30.-39.

[4] Isto, „Defoe“ by Virginia Woolf, str. 11.-16.

[5] Isto, „Concious Irony in Moll Flanders: Facts and Problems“, by Maximillian E. Novak, str. 46.-47.

  Danijel Defo, Mol Flanders, Sandra Lokas, Virdžinija Vulf