Umetničko stvaralaštvo oduvek je izraz određene nemoći. Nastaje iz potrebe da se razmrsi čvor egzistencijalne nepomirenosti sa svetom, kao potreba i nalog unutrašnjeg bića da prodre izvan granica svojih mogućnosti. Pisanje je tako u odnosu na autora uvek na granici da postane patološka opsesija. Pomirenost umetnika sa svojom tamom, potom svest o višku koji se […]
Nalazim se u parku sa ćerkom, koja skače po baricama, prska na sve strane i vrišti ka meni („Mama! Vidi šta mogu!“), dok ja grozničavo čitam i jednom rukom zapisujem beleške na telefonu („Mama! Pogledaj ovo!“). Deo mene želi da uživa s njom u ovom trenutku zadovoljstva u pokretu. Drugi, uporniji deo razmišlja o ovom […]
Danijel Defo je svojim romanom Mol Flanders zbunio kritičare, podstaknuvši ih na veoma oprečne interpretacije i tumačenja pravih namera autora.
Pre nego se počnemo baviti tekstom „Kritički osvrti“, osvrnućemo se na poziciju čitatelja/čitateljke koju Virdžinija Vulf zastupa u tekstu „Kako bi trebalo čitati knjigu“, jer je usko povezan, a to ćemo uvideti kasnije, s esejem „Gospodin Benet i gospođa Braun“. Vulf na samom početku taksta insistira na tome da su teze u tekstu puki predlozi […]
Oproštajno pismo Virdžinije Vulf Skroman podsetnik da je osećaj vlastite moralne neprikosnovenosti neprijatelj saosećajnosti i da je osuda ličnih muka i patnji drugih ljudskih bića sramota naše sopstvene ljudskosti. Na dan 28. marta 1941. godine, katastrofalno razornog II svetskog rata, Virdžinija Vulf, rođena 15. jnuara 1889, napunila je kamenjem džepove svoga kaputa i zakoračila u […]
Blumsberi grupa predstavlja retko uticajan i zanimljiv intelektualni krug nastao u Velikoj Britaniji na razmeđu epoha. Prirodu i delovanje ove skupine radikalnih mislilaca i umetnika teško je tačno predstaviti bez uvida u istorijske i društvene promene koje potresaju Britansku imperiju u prvoj polovini XX veka. Među najvažnijima jesu raspored ekonomskih snaga koji se iz korena […]
Virdžinija Vulf je jedna od najvažnijih književnica svetske književnosti XX veka i osnivač feminističke kritike. Rođena je u Londonu 1882. godine, u uglednoj viktorijanskoj porodici. Njen otac, Lesli Stiven, bio je poznati književni kritičar, izdavač i oksfordki profesor, a majka Džulija Dakvort, za koju kažu da je bila čuvena po svojoj lepoti. Virdžinija je nasledila […]
Virdžinija Vulf – Sopstvena soba Prvo poglavlje Ali, možda ćete reći, pozvale smo vas da govorite o ženama i prozi – kakve to ima veze sa sopstvenom sobom? Pokušaću da objasnim. Kad ste me pozvale da govorim o ženama i prozi, sela sam na obalu reke i zapitala se šta znače te reči. […]