O lepoti kao simbolu moralnosti

O lepoti kao simbolu moralnosti

KANTOVO ODREĐENJE LEPOTE I SHVATANJE LEPOG KAO SIMBOLA MORALNOSTI   Godine 1790. Imanuel Kant objavljuje Kritiku moći suđenja, delo koje predstavlja krov njegove kritičke filozofije. Nakon što je u Kritici čistog uma (1781) izneo svoje gnoseološko, a zatim u Kritici praktičkog uma (1788) i etičko učenje, treću i poslednju Kritiku posvećuje estetici. Moć suđenja je, […]

Srednjovjekovna estetika

Srednjovjekovna estetika

Naslov ovog članka potječe iz knjige Umberta Eca, talijanskog filozofa, esejista, profesora književnosti i pisca, najpoznatijeg po srednjovjekovnom detektivskom romanu Ime ruže prema kojem je snimljen film sa Seanom Conneryjem u glavnoj ulozi. U toj nas knjizi Eco upoznaje s kulturom koja je vrlo različita od naše. Ipak, principi sadržani u njegovoj studiji mogu nam rasvijetliti sveukupno […]

O estetici, društvu i kulturi – Amplitude

O estetici, društvu i kulturi – Amplitude

Amplitude magazin postoji od januara ove godine i od tada aktivno objavljuje internet sadržaje na temu estetike, društva, konzumerizma i samousavršavanja. Sebe predstavljaju kao magazin o identitetima – kulturnim, kolektivnim i individualnim. Amplitude preispituju status quo ali i nude reakcionarnu mogućnost funkcionisanja u njegovim okvirima stvarajući izražajni prostor različitim mišljenjima, idejama i estetikama. Amplitude su […]

Pol Virilio, mislilac rata i katastrofe.

Pol Virilio, mislilac rata i katastrofe.

Od kada je kao desetogodišnjak preživeo bombardovanje Nanta, njegovu imaginaciju zaokupljaju slike velikih razaranja. Na tim slikama Virilio je izgradio neku vrstu fenomenologije rata. “Arheologija bunkera” naziv je izložbe koja ga je 1974. godine učinila slavnim u Francuskoj. Danas se u pariškom Fondation Cartier održava izložba Ce qui arrive, koja bi trebalo da bude početak Viriliovog projekta stvaranja […]

Hegelovo shvatanje simboličke, klasične i romantične forme umetnosti

Hegelovo shvatanje simboličke, klasične i romantične forme umetnosti

U ovom radu nastojaćemo da predstavimo temu koja uokviruje razvoj ideala u posebne forme umetnosti. Obzirom da je tema veoma široka, radi lakšeg razumevanja tekst će biti podeljen na dva dela. U uvodnom delu ćemo ustanoviti suštinu pojavljivanja ideje, njenu mogućnost tj. kako se ona može pojaviti, a nakon toga pojašnjenje svake od njih. Prema […]

Estetika i sociologija nasilja u postmodernom filmu

Estetika i sociologija nasilja u postmodernom filmu

Filmsko delo, kao celovito umetničko ostvarenje, ne postoji samo za sebe već je okruženo drugim delima umetnosti i kulturne stvarnosti, pa ga zato treba posmatrati u određenim estetskim i semiološkim, ali takođe i u istorijskim, socio-kulturnim i antropološkim okvirima. Strukture umetničkog dela su poput društvenih struktura  podložne transformacijama. Film je karakterističan primer tih dinamičkih struktura […]

О портрету и препознавању, о стварном и имагинарном

О портрету и препознавању, о стварном и имагинарном

Tрагајући за карактером неког лика, цртежом или сликом, почињемо, у сећању, да прелиставамо историју портрета. И летимичним погледом уочавамо да је његов развојни ток био у огледалу сталне трансформације. Препознали смо периоде где је преовлађивало интересовање за пластичност и психологију карактера али и време идеализације ликова. Класични приступ овој теми, у Ренесанси, отворио је ново […]

Savremena kultura i hiper-estetika – Divna Vuksanović

Savremena kultura i hiper-estetika – Divna Vuksanović

Estetika i kultura, kako već na prvi pogled deluje, imaju nešto zajedničko. Štaviše, mnogo toga ih čini povezanim. Kultura je, doduše, širi pojam od estetike, ali je, uz to, i daleko neodređeniji. Kako je poznato, kada bi estetika bila definisana u svom najvećem mogućem opsegu, ona bi tada zahvatila svet svih čulnh pojava, pa čak […]