Mali vodič kroz gradove prošlosti. Blagost Alžira je skoro italijanska. U surovom bljesku Orana ima nečeg španskog. Smešten visoko na steni iznad klisure Rumela, Konstantin podseća na Toledo. Ali Španija i Italija su pune uspomena, umetničkih dela i vrednih tragova prošlosti. Toledo ima svog El Greka i svog Baresa.17 S druge strane, gradovi o kojima […]
Džojs se ponosio ovom Jungovom pohvalom o pronicanju u žensku psihu, ali Nora je bila drugačijeg mišljenja: „Ma on uopšte ništa ne zna o ženama.“
Struktura drugog dela Stranca daje prednost sukobu između Mersoa i suda, jer prvo poglavlje opisuje ranu fazu isleđivanja Mersoa u kojoj učestvuju advokat i istražni sudija, dok je opis prvih dana provedenih u zatvoru, koji su se odigrali pre ovih sastanaka, izložen u drugom poglavlju. Hronologija ovog poglavlja je zamagljena i prva stranica slika događaje […]
Francuska književnica Margerit Jursenar pisaće u delu pod nazivom „MIŠIMA ili vizija praznine“ o svom velikom savremeniku i onome ko je uživao čitajući njene „Hadrijanove memoare“ i odmah na početku postaviće tri ključna pitanja i teme za razmišljanje u vidu ova tri citata, a koja će se nametati do kraja… Prvi potiče od Viljema Blejka […]
Obmanama o patriotizmu nikad kraja. U prvom veku naše ere Plutarh je ismevao one koji su izjavljivali da je mesec nad Atinom lepši nego nad Korintom; Milton je u XVII veku primetio da se Bog prvo otkrio Svojim Englezima; Fihte je početkom XIX veka izjavio da je imati karakter i biti Nemac očigledno jedno te […]
Borhes je ne samo jedan od najvećih pisaca XX stoleća – on je jedan od onih koji ga najbolje predstavljaju. Njegovo delo je univerzalno po svojoj sveobuhvatnosti.
“… shvatio sam da lik više nije Džejk, nego sam to ja, Bob, ti, svi mi.” (Martin Skorseze u razgovoru s Polom Šrederom za francuski filmski magazin “Cahier du Cinéma”, 1982) Ovako je govorio reditelj Martin Skorseze o svom kasnijem filmu Razjareni bik i glavnom liku, bokseru Džejku LaMoti, ali citat bi se možda još […]
Fantastika Novog Jerusalima. Jedna od osnovnih odlika Pekićeve imanentne poetike je svojevrsna mimikrija dokumentarnosti,