Put u sebe Tragalac je tražen. Putnik je cilj. Osho Nekada su moja jedina putovanja bila putovanja u sebe. Nekada su moja jedina putovanja bila putovanja u knjige koje sam čitala. Kasnije sam iskoračila izvan i moje putovanje se materijalizovalo. Na njemu su se neki putevi isprepletali sa stranicama koje sam ranije čitala. Na njemu […]
Tri ogledala Čudna, baš čudna stvar – to sa ogledalima. Nikad kraja, i nigde vidljivog i jasnog početka. U kući imam dva ogledala: jedno u kupatilu, drugo u predsoblju, pored ulaznih vrata. U stvari, imam i treće – mada nije u kući već svuda. Iako je tako, ne volim da se ogledam – nešto tu […]
Plaši me svet u kom te više vole mrtvog nego živog Plaši me a i rastužuje činjenica koliko svi kolektivno umemo da volimo mrtve, a da ne primećujemo žive. Umemo da prema mrtvom budemo bolji nego što smo ikad prema njemu bili dok je bio živ. Dok su svi ti mrtvi bili živi, bili su […]
Заљубљени Хасан-Ага – (Највећа тајна песме Хасанагиница) Иако објављена давне 1774 (у оквиру књиге Viaggio in Dalmazia италијанског опата Алберта Фортиса), народна „жалостна пјесанца“ о кадуни Хасанагиници не престаје да буде предмет бројних расправа најширег распона, од ортографских недоумица до проблема трагичне кривице главне јунакиње. Много је научних радова настало само ради одгонетања „тамних места“ […]
Pozitivno u nastavcima – Grad kojim svakodnevno prolazim pun je svetlosti. Izlozi koji nastoje da što bolje osvetle robu u njima, motorna vozila sa svojim svetlećim očima, svuda postavljeni bilbordi, svetlost kojom je ispunjena svaka crkva, nasmejana lica prolaznika…. Konačnim osvetljavanjem gradova krajem devetnaestog veka, tama je počela da se povlači u svoj tajanstveno zastrašujući […]
Branko Miljković imao je kratki tragični život i čemernu određenost – suviše brz da živi, suviše mlad da umre. On je pisao darovitije nego čitavo jedno pokoljenje. U njegovoj mastionici ključala je mučna tajna i živi vulkan. Navikao je okolinu da ga tretira kao pesnika i, sa ovog sveta otišao je kao pesnik. Odlučio se […]
Triptih iz Njujorka – Bouvjievim stazama – kroz poetske didaskalije. Avgust 2018. Washington Square park. * Topao i sparan letnji dan, pada sitna natapajuća vodena prašina. Žena, muškarac i dečak sede na klupi pored velike fontane u parku. „Pa dobro, jesmo li te malopre pitali jesi li gladan?“ pita žena dečaka trudeći se da ne izgubi strpljenje. „Jeste.“ kaže […]
Putujem pišući i pišem putujući. Putujem da bih pisala. Pišem da bih otputovala. Pisanje i putovanje paralelno teku, ukrštajući se i medjusobno smenjujući u ulogama uzroka i posledice. Ja sam tu samo posmatrač- neko ko teče zajedno sa njima, potpuno predan i zavisan od njihovih strujanja. Nemam puno izbora kada me omame. Ne znam čiji […]