Aпартхејд је био бољи [Зашто се белци из Јоханесбурга повлаче у оближњи градић Сандтон? Зашто испитивања вашингтонског центра „Људи и медији” указују да је већина у Јужној Африци живела боље у време апартхејда него данас? У елитном кварту Јоханесбурга, када пружим поглед кроз неки од мноштва прозора палате драгог пријатеља — коју обилазим пратећи његове […]
Све што је лирско, некако дође до душе, или тако бар волимо да мислимо. Покер није баш нека поетична реч али у сазвежђу са овом првом, бар твори знатижељу. Добила сам посвету на првој страници ове необичне књиге поезије, која је врло неправедно, држим, у запећку и мало људи за њу зна, “Драга Лидија, буди […]
Na pešačkom mostu koji je vodio do kompleksa bazena nije bilo nikoga. Ipak, učnilo joj se da čuje dečje glasove koji dopiru sa kupališta. Provirila je kroz staklenu pregradu koja se nalazila između pasarele i prostora za plivanje i shvatila da se prevarila. Deca su verovatno završila trening, a hotelski gosti još se nisu pojavili. […]
Ogledalo – Vrisnuo je. Pokupio je rasute dlačice i uspaničeno pokušao da ih priljubi natrag na lice. Prsti koji su pridržavali odsečenu riđu bradu propali su kroz rupu u obrazu – i nestali. Uz novi krik trgnuo je šaku. Razrogačenih očiju gledao je u preostali mali prst. Nije bilo rane, ni prskanja krvi. Jednostavno, bilo […]
Smrt je majstor iz Nemačke Je li poezija još uvijek moguća? Naoko drsko pitanje: pa naravno da se poezija još uvijek piše. Ali u nekom smislu ostaje upitno što poezija može učiniti – i kakva bi trebala biti – u vremenima patnje i mržnje. Bilo je to veliko pitanje diskusija o poeziji nakon Drugog svjetskog […]
На крају моје патње била су врата Импресије о поезији Луизе Глик Овогодишња Нобелова награда, најпрестижнија од свих за књижевност, додељена је песникињи Луизи Глик, цењеној од критичара, много пута награђиваној у САД (укључујући и Пулицерову награду), али слабије познатој широј публици и осталом делу света. Комисија за доделу тако наставља да изненађује […]
Трунке 1 Боља је и трунка, трунчица живота него сва смрт. 2 Занимљиво је да су у нашем језику живот – мушког рода, а смрт – женског рода. У француском, пак, обе ове именице су женског рода. Такви су Французи. 3 Увек је на крају почетак,важи и обрат. 4 Ако ништа друго женама живот пружа […]
Кратак живот „Принца песника“ Бранка Миљковића Познати Нишлија је одрастао у ратним годинама у граду који су обележила велика страдања после окупације 1941. године. Док се светом одвијао најкрвавији рат у историји, Миљковић је у заробљеном Нишу учио прва слова. После основне школе завршио је чувену Прву нишку гимназију „Стеван Сремац“, једну од […]