Na bazenu – Divna Vuksanović

Na pešačkom mostu koji je vodio do kompleksa bazena nije bilo nikoga. Ipak, učnilo joj se da čuje dečje glasove koji dopiru sa kupališta. Provirila je kroz staklenu pregradu koja se nalazila između pasarele i prostora za plivanje i shvatila da se prevarila. Deca su verovatno završila trening, a hotelski gosti još se nisu pojavili. Moći će na miru da popije limunadu i kapućino, pre nego što se prepusti sanjarenju u vodi.

Skupljajući gustu tamnoplavu kosu u rep, lagano se zaputila ka snek-baru koji je opsluživao goste. Devojka za šankom, u jednostavnoj crnoj uniformi, ubacivala je kriške limuna i listiće mente u stakleni bokal s vodom.

„Izvolite“, obratila joj se poput malog smešnog robota koji animira kupce u obližnjem tržnom centru. Glas joj je zvučao sladunjavo, kao da dopire iz kutije za sladoled.

„Danas i nije neka gužva… Molim limunadu i kapućino s mnogo pene. Biću za stočićem pored one patuljaste palme.“

„U redu. Želite li da degustirate naš novi koktel?“ upitala ju je šankerica sipajući kapućino iz automata.

„Ne hvala. Bar ne za sada. A šta je u ponudi?“

„Danas promovišemo nešto zaista posebno – sangriju s marakujom… To vam je…“

„Da, da, znam. Voće strasti…“

„U sangriju, pored soka od marakuje i mineralne vode, idu još i kivi, anis, limeta, sveže brusnice i izrendana narandžina kora. Ako volite ljutkasto, umesto mineralne, sve to može da se izmiksa i s pivom od đumbira…”

“Hmm, ipak ću ja ovo moje standardno…”

“Nema problema. Doneću vam, onda, kako ste rekli… Uživajte!”

Zaputivši se ka stočiću s dve ležaljke pored patuljaste palme, krajičkom oka opazila je kako iz sanitarnog bloka, nedaleko od šanka, izlazi krupni prosedi muškarac, odeven u beli bade-mantil s kapuljačom. Ništa neobično, pomislila je. Većina pristojnih posetilaca makar ogrne bade-mantil pre nego što bilo šta poruči, da zaposlenima, dok ih uslužuju, ne bi bilo neprijatno. Iako ga je osmotrila sa priličnog odstojanja, jedan detalj u vezi sedokosog nije joj promakao. Ispod bade-mantila koji je bio samo namaknut, na stomaku, tik do plavo-zelenih bokserica, naziralo se nešto crvenkasto. Namah je pomislila da je u pitanju epruveta, postavljena poprečno, malo iznad ivice kupaćih. Unutra se, verovatno, skupljala krv. Kontrast u odnosu na beli frotir bio je vrlo upadljiv.

Šta li je ovom gospodinu i zašto se s tim čudom šeta po SPA centru, pitala se dok se premišljala da li da se okrene ka njemu i detaljnije prouči poveći stomak s epruvetom ili da produži prema patuljastoj palmi. Bila je gadljiva na krv, igle i bolnice… Već joj se malo vrtelo u glavi. Trebalo je što pre da sedne. Sručila se na najbližu ležaljku i zažmurila. Disala je ubrzano… Otvorivši oči, ugledala je, u gro-planu, razgolićeni trbuh čoveka u bade-mantilu. Ono crveno, od čega joj je pozlilo, zaista je bila je epruveta, s malo vatice na krajevima i dopola ispunjena krvlju. Preplavo ju je bes. Šta taj bolesnik traži po bazenu kao da je upravo izašao iz operacione sale? Kakav egzbicionista!

Devojka iz šanka nosila je posluženje. Zaobišavši gosta s epruvetom, spretno je na stočić kraj ležaljke stavila limunadu i kapućino u širokoj, zvonasto oblikovanoj šolji. A potom ju je šapatom priupitala kada tačno da pozove maserku – pre ili posle kupanja.

… Ubrzo je stigla i maserka, sitne građe, ali izrazito mišićava. Kupalište su, u međuvremenu, ispunili novi gosti. Mnogi su glasno razgovarali telefonom, tinejdžeri su skakali u vodu sa rubova bazena, pojedini su se izležavali u štraftastim ligeštulima… Pogledom je tragala za posetiocem s epruvetom koji kao da je u zemlju propao…

“Gospođo”, obratila joj se maserka, “pre nego što krenemo u salon, menadžment je za vas pripremio jedno iznenađenje. Hoćete li da vam izložim o čemu je reč?”

“Oh, baš lepo…”

“Pošto ste VIP gošća, dobićete na poklon kremu od samlevenih pupoljaka datule. Divno miriše, a i štiti od komaraca… Ima još jedno svojstvo, o kome se malo zna …”

“A to je?”

“Pa, ako želite, otkriću vam…”

“Da?”

“Krema ima i halucinogene…”

“Halucin…?”

“Tako je. Ali to nije sve”, uzviknula je šireći ruke kao da je upravo iskočila iz televizijskog ekrana. “Krema će vam pomoći u predviđanju događaja, dobićete proročku moć.”

“Stanite… A da nije ovo onaj šou, Trumanov, ili kako se već zvaše?”

“Gospođo, mi smo ozbiljna kuća… Hoćete da vam pokažem kako deluje? Gazda mi ovo ne bi dozvolio, ali čisto da vidite… Evo, malo ću da namažem po levoj nadlanici, i još ovde po čelu…”

“Šta to radite, zaboga? Ne želim kremu, prestanite!”

“Please, ma’am, can you for a moment”, prekinuo je razgovor jedan od gostiju, odeven u tesni šorts, s tetovažom bodljikave žice oko preplanulih mišica.  

“Right away, sir, let me finish…” nervozno mu je odgovorila maserka. 

“Ok, ok,” nevoljno se saglasio tetovirani. 

“Moram da idem”, obratila joj se povišenim tonom.

“Kremu zadržite, pa dođite u salon pošto završim s gospodinom, ima zakazano…”  

Maserka se potom zaputila ka izlazu iz kupališne zone, lupkajući štiklama o pločice. Pratila ju je pogledom. Pošto je stigla do šanka, mišićava je naglo skrenula; brzim pokretom dohvatila je barsku stolicu i dovukla je do ivice bazena. Zatim je sela, podigla ruke u vis kao da diriguje i na zaprepašćenje korisnika SPA centra – zapevala. Iz grimase, koja joj se skupila na licu, izašlo je nešto snažno, ali neartikulisano; bilo je to pevanje sačinjeno od urlika, toliko prodorno, da se činilo kako sva okolna stakla podrhtavaju. A potom je oborila glavu, utihnula, pa počela da mrmlja i istovremeno grči šake. Delovalo je kao da je posednuta nekom silom. 

Iznova podigavši glavu, zagrmela je. Nekoliko kupača, koji su se tu zatekli, skamenjeno je čekalo nastavak događaja. 

“I onda su”, nastavila je u transu, promenivši boju glasa kao da je dečji, “onda su došli… Visili su. Pa su ih zatrpali. Mnogo ljudi je zatrpano, neki su zapaljeni; gori brdo, i Mesec se survao u nebeske ponore”,

vrištala je, da bi ponovo oborila glavu. Izgledalo je kao da je za trenutak zaspala.  

“… Dolaze pajaci…Muškarci s polovinom lica, mučitelji… I ženske torbe. Krvavi kaiševi od ljudskog mesa. Kosmos pada na nas, veliki trenutak! Istorija nestaje… Vreme ne postoji, sve je belo. I grobovi su beli, a sloboda je negde daleko…”  

A zatim je iznova zapevala. 

“Ovako vam kažu,

Ovo nije vaš rat,

To je rat zla protiv zla.

Moraš, moram, mora

Ali nije kraj…”

U narednom trenutku, pokraj maserke se pojavio gospodin s epruvetom koja je gorela; plamen je zahvatio kožu na stomaku. Sedokosi je potom skočio u bazen i više nije isplivao. Mišićava je lagano odšetala ka sanitarnom bloku. 

za P.U.L.S.E: Divna Vuksanović

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
4 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Marjan
Marjan
3 months ago

Moj favorit u književnosti. Nekrunisana kraljica pisane reči. Konstantno je prate misterija i nerazumevanje. Moj duboki naklon.

Nadica, Filološki
Nadica, Filološki
3 months ago

Dobro napisana prča; zanmljiva jezički i simbolički i odgovara ovom ružnom vremenu…. 🙁

šta reći
šta reći
3 months ago

Ukratko – najpametnija Srpkinja. A delo – visoka književnost. Umetnost koje,nažalost, više nema…

Miša Bg
Miša Bg
3 months ago

Ženama u našoj sredini nije dozvoljeno da misle. Lakše im je da izigravaju paćenice i isturaju atribute. Evo prirodno lepe, darovite, obrazovane i emancipovane žene, da nas izvede iz mraka zatucanosti. Srećan Vam 8. mart i hvala što postojite i javno delujete.