.

Кренимо редом. Дакле, Кант се родио 22. априла 1724. године у Кенигсбергу у Пруској (и што је данашњи Каљининград у Русији). Био је син неписменог занатлије, и целог живота није отпутовао даље од двадесетак километара од свог родног града. Никада се није ни женио, а често се наводи да су Кантови суседи „навијали часовнике“ по његовим шетњама. Суштина ове (нетачне) анегдоте је у томе да је водио строг, једноличан и предвидив живот.  Па ипак, чистом снагом свог ума, направио је изузетне пробоје у историји филозофије или људских идеја.

.

Остварио је и значајне доприносе у науци или астрономији (Кант-Лапласова хипотеза), али је најпознатији по својој филозофији трансценденталног идеализма.

.

Дођавола, шта је сад то? Укратко, тврдња да време и простор нису материјално стварни, већ да су у питању унутрашњи (а приори) услови наше интуиције. И да људски мозак не може да функционише као празна посуда која само прима податке који се налазе изван нас. Нешто мора да „уреди“ податке до којих долази, а ово уређење се дешава преко интуиције времена и простора, коју поседује ум.

.

Преведено на нашу стварност, размислимо о следећем. Да ли наши умови заиста примају  садржаје попут празне посуде? Или ове садржаје филтрирају наше интуиције, те априорне категорије о простору и времену? Напросто, Кант се пре свега питао како уопште знамо то што знамо?

.

Политички, Кант је био непоколебљиви републиканац. Подржавао је Американце у Рату за независност и Французе током њихове Велике револуције. Његова начела су гласила: слобода мишљења, политичка независност, и једнакост међу људима. За Канта – људи су радикално слободна бића. Зато га је и немачки романтичарски песник Хајнрих Хајне сматрао за већег револуционара од Робеспјера.

.

Затим, да уређење државе треба да буде „републиканско“ (што је значило „демократско“), да међународно право треба да се заснива на федерацији слободних држава, уз апсолутну слободу кретања или миграција.

.

Једноставно, ради трајног мира, ваља уредити друштва као демократска, републиканска, федерална, са владавином права и слободом кретања. Звучи познато, готово далековидо? Или предалеко одавде?

.

Наравно, Кант је био и (п)остао контроверзан.

„Имануел Кант сматра се за највећег савременог филозофа. Лично се не слажем са том оценом, али би било глупо не признати његов велики значај“, пише Бертранд Расел.

Славој Жижек је написао и текст под насловом „Срећан рођендан, Канте, ти бедни садисто“ (алудирајући на Маркиза де Сада).

.

Неке Кантове опаске о женама и другим „расама“ су крајње увредљиве за узусе 21. столећа, због чега постаје „кенселован“ у појединим круговима. С друге стране, званичну прославу Кантовог рођендана у Академији наука отворио је немачки канцелар Олаф Шолц.

.

Уз небројене изложбе и конференције широм Немачке и Европе, снимљен је и играно-документарни филм „Кант: Експемент из слободе“.

.

Можда најлепше реченице Кант је написао у тексту „Одговор на питање: Шта је просвећеност?“ из 1784. године:

„Просвећеност је човеков излазак из малолетности за коју је сам крив. Малолетност је неспособност служења властитим разумом без нечијег вођства.

Човек је сам крив за ову малолетност, ако њен узрок није помањкање разума, него решености и храбрости да се њиме служи без нечијег вођства.

Сапере ауде (Усуди се да знаш)!

Имај храбрости да се служиш властитим разумом! Ово је, дакле, мото просвећености“.

За њега, „лењост и кукавичлук“ су узроци због којих људи радије остају „малолетни током живота и због којих је другима тако лако да им се наметну за старатеље“ (и што је упоредио са оним дупком или шеталицом за бебе).

.

И онда, да ли смо лењи или кукавице, или оба?

.

За просвећеност, неопходна је „слобода јавне употребе ума у сваком погледу“, пише Кант, „али сада чујем повике са свих страна: Не размишљајте!“. Зато Кант живи и 300 година након рођења, и ваља му честитати рођендан.

.

За Канта, „ништа не може бити страшније од тога да поступци једног човека буду подређени вољи другог човека“ (што важи и за одрасле и за децу). Опет звучи познато или савремено. Човека треба сматрати сврхом за себе, и ако треба да постоји некаква етика државне власти, она мора имати следећу сврху – добро заједнице.

.

Сви људи треба да вреде под‌једнако при одређивању поступака који се тичу многих људи, и што је етичко утемељење демократије.

.

Најзад, ако је нешто одлика Кантове мисли, то је стална – критика, насупрот догматизму. И што је такође лекција коју би ваљало да усвојимо. Критика није критизерство, већ дискусија, вредновање, расуђивање, плурализам.

.

Људска животиња јесте део природе, али се осећа највиталније када је надилази, тј. када одбија да прихвати свет какав јој је унапред задат. И када жели више од простог „хлеба и игара“, те чувене формуле политичког деспотизма. Људски разум је главно оруђе или пак оружје слободе.

И онда, чему још слављеник Имануел Кант? Није ли он само још један мртви, бели мушкарац мрског Запада?

.

Јесте, али нам је потребан због универзалних лекција о трајним вредностима људске слободе, знања и просвећености, те аргументима против рата и аутократије.

Алексеј Кишјухас

Danas online

  Aleksej Kišjuhas, Danas online, Filozofija, Imanuel Kant, Prosvetiteljstvo