U potrazi za evolucijom Biblije

Naizgled dosadna tabela na zidu jedne kancelarije na Univerzitetu u Jerusalimu sadrži otkrića koja bi mnogla da šokiraju brojne čitaoce Starog zaveta – sveti tekstovi koje su ljudi poštovali u prošlosti nisu isti kao oni koji se danas proučavaju. Primera radi, drevna verzija jedne knjige u Bibliji ima dodatnu frazu. Druga je prepravljena retroaktivno kako bi se u nju ubacilo proročanstvo o događajima koji su se već desili.  Naučnici na Hebrejskom univerzitetu više od pola veka rade na jednom od najambicioznijih projekata biblijskih studija – objavljivanju sveobuhvatnog Starog zaveta i pronalaženju i najmanje evolucije teksta kroz vekove.

Za mnoge Jevreje i hrišćane, vera diktira da su reči u Bibliji božanske i nepromenjene. Za ortodoksne Jevreje, tačnost teksta je od tolike važnosti da, ako se na jednom svitku Tore u nekoj sinagogi potkrade malecna greška, čitav svitak ne neupotrebljiv. Ali knjiški detektivi koji rade na Projektu Biblije utvrdili su da se tekst, koji se nalazi u korenu i judaizma i hrišćanstva i islama, kroz vekove menjao i da je njegova transformacija bila neurednija i ljudskija nego što se moglo očekivati.

Stručnjaci na projektu izdanja hebrejske Biblije, koju bi koristili mahom stručnjaci, rade na tome još od 1958. godine. ”Ono što radimo ovde je od interesa za sve zainteresovane za Bibliju”, rekao je vođa projekta Majkl Sigal. Sigal i njegove kolege marljivo rade u relativnoj anonimnosti. O njihovom projektu se malo zna van kruga stručnjaka za Sveto pismo. Tokom pet decenija trajanja projekta, ovi naučnici su objavili tri od 24 knjige hebrejske Biblije.  Hrišćani drugačije broje knjige pa njihova verzija ima 39. Četvrta knjiga trebalo bi da bude objavljena u narednih godinu dana. Ako nastave ovim tempom, projekat će biti okončan za 200 godina.

Ovi naučnici su proveli godine iščitavajući Spise sa Mrtvog mora, grčke prevode, Bibliju odštampanu u Veneciji 1525. godine, delove spisa na hebrejskom, tore i svitke na aramejskom i latinskom. Poslednji član prvobitnog tima eksperata umro je prošle godine u 90. godini. Stručnjaci su došli do zaključaka da su razlike današnje verzije u odnosu na prošlu posledica neizbežnih slovnih grešaka, grešaka u prevodu, prepisu.

Tabela na zidu kancelarije pokazuje varijacije u jednoj frazi iz Knjige proroka. Fraza koja se danas nalazi je ”onaj koji se lažno kune”, a u 5. veku kada je preuzeta iz pisanja rabina glasila je “onaj koji se lažno kune u moje ime”. Neke greške su mnogo veće. Knjiga Jeremijina je za jednu sedminu duža od one koja postoji u 2.000 godina starim Spisima sa Mrtvog mora.

Neki stihovi, uključujući i one o proročanstvu o povratku vavilonskih vojnika u Hram, navodno su vremenom dodate. Kada je Projekat Biblija započet 1958. godine, neprocenjivi rukopis hebrejske Biblije stigao je u Jerusalim odakle je prokrijumčaren iz Sirije.  Rukopis je prokrijumčario jevrejski trgovac sirom koji ga je sakrio u mašini za pranje veša. Ovaj 1.100 godina star kodeks smatra se najstarijom i najtačnijom verzijom biblijskog teksta na hebrejskom. Sama srž projekta zasniva se upravo na ovom tekstu koji služi za poređenje sa svim drugim tekstovima.

Drugo kritičko izdanje Biblije, koje se trenutno priprema u Nemačkoj, bazirano je na nešto starijem rukopisu koji se čuva u Rusiji. S ozbirom da se priroda njihovog posla može smatrati kontroverzno, pa čak i uvredljivom za neke vernike, većina članova tima su ortodoksni Jevreji.

“Jevrejin koji veruje tvrdi da je izbor Biblije proročanstvo. Ali čim su reči date ljudima – uz saglasnost Boga – svetost biblijskog teksta ostaje, čak i sa greškama”, rekao je jedan od članova tima.

B92

Tekstovi o religiji na portalu Pulse

  Društvo, Istorija, Religija