Znao je Prever forme intertekstualnosti

Znao je Prever

Malo smo se ljubili večeras,
Ti, ja i tvoji otisci po mom čemernom telu.
Malo smo se šalili večeras.
Rekla sam da te volim, rekao si da me voliš.
Bili smo ozbiljni večeras,
Rekla sam da te volim, nasmejao si se
Rekla sam..
Bili smo ozbiljni večeras!
Ti se smeješ! prokletniče….
Hteli smo da budimo postelju smrti večeras,
Ja se predajem zauvek a ti trenutku.
Hteli smo da verujemo u nešto,
Otišla sam, tako je moralo biti
Nisi više hteo da čuješ za mene a znam,
Čekao si to, čekao si da odem jer nisi smeo da voliš,
Adrijan, ti si za mene Adrijan,
Adrijan iz Preverove pesme,
Ti si Adrijan a ja sam senka, drago mi je što smo se upoznali bez maski.

Stani!
„Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te“

Znao je…
Znao je Prever da postoje prokleti kao mi,
Znao je da postoji uvek negde Adrijan i znao je da postoji uvek jedna žena – senka,
Jedna žena koja strada, žena koja je uvek stradala,
Žena koja moli za oproštaj, žena koja umire.
Znao je Prever da postoji Adrijan,
Adrijan koji na sve to okrene glavu,ćuti, prođe mirno kraj kule Sen Žak ne misleći na ženu koja se zbog njega ubila.
Znao je Prever da postojim ja, mrtva senka što hoda po našoj sobi a ti je ne čuješ.
Znao je Prever da postoji neki Adrijan koji će na Sen Žaku piti vino ne setivši se da je od datle skočila duša jedne žene…
Adrijan, ti si za mene Adrijan
A ja sam žena kao I ostale proklete žene koje zavole one koji im preskoče preko leša.
Adrijan, tis i za mene Adrijan,
Oprosti na ljubavi, na smrti i nemoj da se duriš, bila je za tebe.

Ostani da oživiš ili idi da nas zaboraviš,
Ostani, ostani još večeras i zaboravi da smo nas dvoje samo bezvredni mladeži koji dišu na surovom telu kosmičke prašine.
Ostani, još malo, kratko a opet dovoljno dugo, ti znaš da utisneš još jedan dah nezaborava u pore mog vrata.
Ostani, možda će te strast naterati da izgovoriš istinu koju kriješ od iskrenosti duše pred umiranjem.
Ostani, progovori jer, kažem ti, mi smo dva bezvredna mladeža koja su se sad srela i ko zna kad će nas ta sila vasione ponovo spojiti.
Ostani da oživiš ili idi da nas zaboraviš
Ostani,
Idi,
Ostani,
Ostao si?
Otišao si?
Došao si?
Progovorio si?
Ćutiš?
Nema me više.