У штампи је објављен занимљив пример из САД о “стварању” бестселера. Неки мало познати писац објавио је књигу. Чим се појавила у књижарама откупио је свих 20.000 примерака и тако се прогурао на све листе најпродаванијих књига. Издавач је одмах објавио ново издање, обезбедио му максималну маркетиншку подршку и продао још 300.000 примерака књиге. Међутим, аутору је то било мало па је, користећи погодности које пружа амерички закон о враћању робе, почео да књижарама враћа онох откупљених 20.000 примерака. Тада је откривен.
Амерички пример
Међутим…
Како већи део књижара никада не плати него се угаси па постане продавница мешовите роба, папирница, сваштарница, галерија и слично, то бих ја добио, после годину дана, у најбољем случају 10.000 динара, што је половина уговореног ауторског хонорара за први и једини тираж.
Е, тих 140.000 чисте штете, то такође немам.
Ова варијанта – уздржавање од писања – има и многе друге предности:
– нећу више бити нервозан па еуфоричан, раздражљив па полупијан,
– мање ћу пушити и пити, и нећу бити неиспаван,
– деца ће моћи да попричају са оцем,
– њихови професори ће се са изненађењем уверити да одиста имају оца,
– можда ћу изгладити односе са женом и већим делом родбине,
– обавићу ситне кућне поправке које месецима кукају да се неко заинтересује за њих,
– да и не помињем посете и дружења, филмове, чак и позориште, ТВ такође, па кратка бекства од куће, ух, ух, ух!
А када прође година, а можда и две, таквог много комплетнијег начина живота, стећи ћу такав материјал да нећу издржати да не седнем и почнем да пишем. Шта ће од тога, на крају, испасти? Можда неке приче, записи са тенденцијом да се претворе у есеје, па можда чак и нова, солидна, добра књига.
Једино у шта сам сигуран, оно што никако од мене немојте очекивати, то је да напишем бестселер.
Зашто нећу написати бестселер napisao/la Amika dana
Pregled tekstova autora – Amika →
‘ajd, sa srecom, pa da ti knjiga postane bestseller i udje u uzi izbor za NIN-ovu nagradu.
mislim da bolje prolaze oni koji se stalno ‘nominuju’ a nikad ne dobiju glavnu nagradu.
a i korice su ti’malo’surealisticke.
Nije postala bestseler… Revolucija, a ni evolucija, više ne interesuje ni profesionalce. Zar ne živimo u najboljem od svih svetova?
* * *
– Та песма – упитао сам – је ли истинита?
– Она је метафора – одговорила је госпођа Девис – садржи метафоричку истину.
– А крај механичког доба – рекао сам – је ли и то метафора?
– Према мом мишљењу – одговорила је госпођа Девис – крај механичког доба је реалност која се напреже да постане метафора.
Доналд Бартелми: “На крају механичког доба”
Gospodine Andjelkovicu, dobro je sto sam Vas primeran tekst procitao na vreme. Taman sam razmisljao da bih mozda mogao da pisem, ali nisam bio siguran da li pesmice ili pricice… mozda recitacije. Dobar tekst!
Milane, neka ta dilema potraje – da li pisati ili ne, razlozi i primeri za i protiv – i eto vam teksta, priče, drame, kako se opredelite.