Фихтеова логика Tathandlung-a – Аутор у раду настоји да прикаже својеврсну Фихтеову ‘филозофију свести’ и значај исте за филозофско мишљење уопште. Идеје Учења о науци – Ја, само-мишљење и само-стављање, tathandlung, Не-Ја, слободе, самосвести и свести, интелектуални опажај и др. – како их је и Кант оценио, јесу логички-формалне, но управо у томе се и […]
Метод увођења у филозофски начин мишљења – Филозофија мора имати властиту пропедеутику, та пропедеутика не може бити нека друга дисциплина или било који од филозофских система, већ да би била ваљана и уистину филозофска, филозофија је мора саму поставити. Отуд захтев за једном филозофијом пропедеутике филозофије или филозофском пропедеутиком; а филозофија сама то може и […]
Разлика свести и свесности – Метод конструкције свести у филозофији духа – Рад настоји да укаже на разлику између свесности, као стања неког система које може имати свој основ у неуробиолошким и физиолошким процесима мозга, који су његов substratum, те које је предмет Науке свести с једне стране; и свести, као принципа и основа субјективности, […]
Идеја као суштина уметничког дела – Тема рада је одређивање појма уметничког дела ради могућности јасног и прецизног одређења појма уметности; као и њеног предмета и циља. Указује се на нужну и интринзичну повезаност између уметности и рационалности – врхунац у уметности је појмовно мишљење, свесно разумевање суштине уметничког дела. Суштина уметничког дела, схваћена као […]
Метод мишљења – У овом раду ће бити приказана проблематика метода самог мишљења и шта то значи за логику самог мишљења. Адекватност метода зависи углавном од предмета истраживања, али специфични саморефлексивни карактер самог мишљења значи да се не можемо њиме бавити искључиво као предметом мишљења: оно мисли само себе и у том смислу представља јединство […]
Мотив рационалности у теолошким представама – Аутор у раду настоји да укаже на момент рационалности оног трансцендентног или највишег у теолошким и религијским представама, на које оне смерају. Рационалност се разуме као оно што је саобразно човековом разуму, али се акценат ставља на разликовање оног рационалног што потиче од ума и на оно што само […]
Појам опредмећивања као способност духа у Шелеровој антропологији Проблематика филозофске антропологије о појму човека у савременом добу поприма потпуно нове, далеко шире и продубљеније оквире – то антропологији дају сазнања савремених природних наука о човековом пореклу, почетак посматрања човека и из других сфера, попут етнолошке, културне или психолошке, али и темељност савремених филозофских рефлексија о […]
Свест – услов могућности човека и духа Примедба Макса Шелера да човек себи никад пре није био проблематичнији него што је у савременом добу, да питање о човеку никад пре није било актуелније, несигурније и неодређеније, него сад – у десет хиљада година историје, тек сад је човек постао потпуно проблематичан, где више не зна […]