Teror suvišne linije Jedan je genije, arhitekt, slikar, esejista, filosof, profesor dr Ranko Radović, proveo je svoj radni vek među nama u nastojanju da ukaže na to koliko mi njegovi savremenici, opijeni urlatorskom poemom o slobodi, a potkovani svojim osionim neznanjem, olako gazimo mnoge prirodne zakonitosti. Podajući se jednosmernim opsesijama gomilanja nepotrebnog, zanoseći se da […]
Градитељи Београда, као на длану Дивна Ђурић-Замоло, уз богат избор фотографија, преноси време потпуног градитељског преображаја Београда, почев од дана чувеног градитеља Хаџи Николе Живковића, када су ницали Милошеви конаци, преко Ичкове куће, куће Настаса Ристића (обе срушене између два светска рата), кафане „Знак питања”, Манакове куће и „Докторове куле”, до Народног позоришта и Народне […]
„Graditelji Beograda 1815-1914“ Beograd, kao prestonica kneževine, bio je tursko naselje opasano rovom i bedemom od nasute zemlje, sa petnaestak džamija, nekoliko amama, turbeta i hanova. Posle dobijanja izvesne samostalnosti, 1830. godine, knez Miloš shvata da sa domaćim kadrom ne može da izgradi zemlju. Inženjere traži napolju… S njima počinje evropeizacija Srbije, ali i monografija […]
Архитекта Андреа Паладио (Падова, 1508–Вићенца,1580) може се сматрати и првим „глобалним” архитектом, не само због онога што је пројектовао, него и зато што је на свом „путовању” кроз векове „обишао” континенте, распршивши паладиовске елементе из чинквечента све до данашњих дана. Његова уметност изазвала је вишевековну револуцију која је дубоко утицала на начин градње широм Европе, нарочито у Енглеској. […]
Sveprisutnost arhitekture u čovekovom dnevnom okruženju, vizuelna, psihološka i upotrebna neizbežnost ističu njen značaj i moć, ali joj se istovremeno postavljaju i kao ograničenja. “Uloga arhitekture je da slavi. Tamo gde nema šta da se slavi, nema ni arhitekture”, smatrao je Ludvig Vitgenštajn. Njime je esencijalno obuhvaćen celokupan istorijski kontekst u kome su nastajali pojedini […]