Dok su u gotovo svakom veku filozofi i umetnici beležili svoje ideje o lepoti, imamo tek šačicu važnih tekstova o konceptu ružnoće, od kojih je jedan Estetika ružnoće. Ružnoća je, međutim, oduvek bila prisutna kao suprotnost lepoti
Umberto Eko započinje svoju narativno metaforičnu šetnju evocirajući uspomenu na autora Itala Kalvina, stavljajući u prvi plan roman „Ako jedne zimske noći neki putnik“, jer kako ističe, ovo kapitalno Kalvinovo delo se bavi pre svega „prisustvom čitaoca u priči“[1]. Ovoj temi će i sam Eko posvetiti dosta svog vremena, što je evidentno u činjenici da […]
Dragom mom unuku: Ne bih želeo da ovo pismo zvuči previše poučno, da ti pričam o ljubavi prema komšijama, domovini, čovečanstvu i slično. Ne bi ti ovo ni slušao (već si punoletan, a ja sam prestar), jer se sistem vrednosti toliko promenio da moje preporuke možda nisu ni odgovarajuće. Dakle, želim da ti […]
“Ne postoji ništa smislenije od teksta koji se izdaje za besmislen”, smatrao je italijanski pisac, kritičar i filozof kulture Umberto Eko, jedan od najznačajnijih intelektualaca savremenog doba. Po obrazovanju je bio stručnjak za filozofiju srednjeg veka i među publikom važi za “teškog” pisca, čiji postmodernistički romani liče na zamršene lavirinte simbola. “Eko je stvarao novog […]
Fukoovo klatno, jedan od najpoznatijih romana Umberta Eka, na prvi pogled je priča o dvojici urednika u izdavačkoj kući, koji se, iako polaze sa različitih stanovišta, upetljavaju u zamršene priče o upravljanju svetom putem tajnih znanja, zavera ili moći, istovremeno i verujući i ne verujući u mogućnosti takvih tajanstvenih kretanja. Treći, njihov znatno mlađi saradnik […]
Knjige, knjige, knjige…Koliko knjiga ima u Vavilonskoj biblioteci? Bibliotečki katalog, kao što rekoh, primer je praktičnog spiska zato što su knjige u biblioteci konačne po broju. Izuzetak bi, naravno, bio katalog beskonačne biblioteke. Koliko knjiga ima u Vavilonskoj biblioteci koju je Borhes tako maštovito opisao? Jedna od osobina Borhesove biblioteke jeste da ima knjige koje […]
Evropa je mrtva! – grafit na polurazrušenoj garaži, negdje u nigdini, blizu entitetske granice, na putu prema Trebinju. Pomišljam da bi to bila sjajna tema za kolumnu Umberta Eca, i da je šteta što se Eco ne vozi ovim krajevima, i nije u prigodi da dešifrira znakove na rubu Europe. Da je s nama u […]
Roman “Ime ruže” prvi je roman Umberta Eka, pisca koji je, u trenutku kad je otpočeo avanturu pisanja, bio formirani intelektualac, sa ogromnim čitalačkim iskustvom i poznavanjem građe koju želi da predstavi budućem čitaocu. Taj šaljivdžija među intelektualcima, profesor među šeretima, svoje je delo veoma pažljivo konstruisao, dugo oblikujući likove i njihove međusobne odnose, praveći […]