Najlepša i najružnija reč u anglo-srpskom

Američko dijalektičko društvo od 1990. godine bira reč koja je obeležila proteklu godinu i deceniju, kao neku vrstu “vremenske kapsule” koja čuva najvažnije iz prošlosti. Jedan od pobednika u prethodnim godinama bila je skraćenica “OK” za koju je rečeno da je “najveći američki izum”.

Za reč protekle decenije izabrana je GOOGLE, ali ne kao ime korporacije nego kao GLAGOL – pretraživati Internet.

Za najvažniju reč godine proglašena je reč TWEET – cvrkut, koja je na Zapadu dobila još jedno, veoma popularno značenje – kratka poruka do 140 slova poslata preko tweeter.com servisa.

U konkurenciji su bile i reči TEXT (kratke poruke preko mobilnog), GREEN i H1N1 (“svinjski” grip), dok je reč BLOG odbačena uz konstataciju da je “isuviše ružna”.

Tu, jednu od najružnijih reči engleskog jezika, taj “bloG” (smog, šlog, brlog, talog… – sve neke “divne reči) usvojili smo kao svoju sa opravdanjem da je “koristi ceo svet” – što nije tačno. Pogledajte na Vikipediji – “bloG” – sa strane imate tu reč na verovatno stotinak jezika, mnoge zemlje koje brinu o jezičkoj kulturi našle su svoju reč.

Nama je teško (dugačko) da kažemo “elektronski dnevnik”, ili e-dnevnik. Zašto i mi ne upotrebimo skraćenicu kao Englezi i Ameri, jer “bloG” je skraćenica dva reči.

Zašto ne kažemo EDI, moj edi, na primer? Da li je CVRKUTU bliži “BloG” ili Edi?

СРПСКИ ИЛИ АНГЛО-СРПСКИ

Засути смо плевом енглеских речи – од назива фирми, електронске и помодне естрадне терминологије до свакодневног говора на улици, у штампи и на телевизији. Шатровачки говор, којим су се разметале претходне генерације, препуштен је групама из којих је проистекао; нови, «шифровани» језик којим се учествује у великој трци за престиж у «друштву спектакла» постао је англо-српски.

Још од времена Турака нисмо имали тако силовито и хаотично уплитање страних речи у језик свакодневице. У ужем центру Београда набројано је 150 фирми на енглеском језику а професионални новинари на телевизији питају „Шта је ваш филинг о бекграунду овог феномена?“ и „Преферирате ли ову опцију као ди-деј актуелног естаблишмента?“ Спортски коментатор објашњава „Он је изразити фајтер и плеј-мејкер и у плеј-офу дао је дабл-трипл“ ( детаљи на е-адреси www.svevlad.org.rs/srbistika/stojicic_tudjice.html ). Водитељи музичких емисија на радио станицама читају канонаде назива група и песама које ћемо слушати на «сленгу» енглеских предграђа или америчке провинције.

Са развојем електронике, ширењем интернет-мреже и компјутера, бројни енглески стручни термини пренети су међу кориснике а одатле и у свакодневни језик шаљући тако помодну поруку – ево, и ја користим компјутер, «даунлоудујем», «апдејтујем» и «ресетујем», можеш ме наћи на «Facebook-у» и на мом «blog-у»…

Државе ЕУ су превеле информатичке термине на своје језике и извршиле стандардизацију информатичке терминологије. Код нас то није учињено. Вукова задужбина је 1989. објавила апел Савета Европе о потреби очувања европске језичке разноликости у окружењу информатичких технологија и, осим превођења основног Windows програма, мало шта је учињено. Наши преводи или бар «посрбљени» термини – тамо где је то могуће – не само да нису ушли у ширу употребу већ су стручни енглески изрази постали накарадни део говорног језика корисника Интернета.

У нашој информатичкој култури безмало све доприносе су дали странци. Деведесетих година прошлог века, увођењем Уникода у Микрософтове програме, Бил Гејтс је дао непроцењив допринос омогућивши употребу српског језика и ћирилице на компјутерима. Почетком овог века Гугл је извршио неку врсту „српске информатичке револуције“ и направио одлучујујуће промене тиме што је створио српски Гугл, први потпуно прилагођен велики интернет-систем који прихвата српски језик и ћирилицу, као што налажу културни стандарди, традиција и наши закони о језику и писму, они исти закони које ми, углавном, не поштујемо.

Сервис електронске поште GMail и разговора GTalk потпуно подржавају српски језик и ћириличну е-пошту, а лингвистички и алфабетски алгоритми претраживања су темељно побољшани. Очигледно је да су уложени велики стручни и развојни капацитети у наш и сродне језике и у наше писмо – ћирилицу, оно исто за које се лаички «тврди» да је сметња нашој интеграцији у Европу. Многе српске имејл групе, које су биле смештене на другим е-сервисима где се није могла користити ћирилица, прво су пренеле своје архиве порука на Гугл Србија, а потом и саме прешле на нову адресу (више на е-адреси www.rastko.org.yu/rastko/delo/11938 ).
Несумњиво је да су у питању тржишни и стратешки разлози у односу на цео регион, као и посебан стручни изазов за једну од водећих светских фирми, али то није ништа ново, они су одувек потпомагали или ометали наш развој. Наш допринос томе је био да, безмало, нашег доприноса и нема. Чак би се могло рећи својим појединачним понашањима вредно радимо да тај развој отежамо или неутралишемо.

Један од ретких покушаја да се на такво стање укаже и, можда, нешто и промени, била је седмодневна полемика на електронским страницама “ProzaOnLine” под насловом «Тражимо нашу реч за енглески термин «блог»», реч која је нагло ушла у масовну употребу за електронски дневник на Интернету. Двадесетак саговорника са овог портала за еx-yu књижевност и неколико других форума, разматрало је уводне аргументе и предлоге Миливоја Анђелковића и Марка Глишића, са поднасловом «за креативнији е-свет».

Констатовано је да је «blog» у српском и сродним језицима рогобатни и имитаторски «варваризам», реч-клон чије масовно прихватање покреће низ нових питања о англо-српском језику и значи регресију језика, креативности и стваралаштва. Културолошка анализа, речено је, оваква понашања би повезала са ставовима Јована Цвијића, Иве Андрића и других о инфериорним појавама у понашању наших народа.

Уместо креативног напора који је Запад учинио да од две или три речи створи јединствени стручни, електронско-комерцијални термин који одговара енглеском језику, ми га имитаторски, помодно и позерски употребљавамo за интернет-странице на којима су дневнички записи, блокови текстова, фотографија и сличног

По облику «блоG» не ремети именички систем нашег језика. Али с аспекта семантике и етимологије она припада озлоглашеној групи варваризама. Уместо да преузмемо модел по којем је настала ова реч, ми смо преузели готов производ који је потпуно непримерен нашем језику.

Наведено је да је приближно половина других држава пронашла свој термин за «блог» или га прилагодила свом језику тако да Французи користе три термина, Шпанци два, Словенци га називају «сплетник», док многе источно-азијске државе имају посебне речи које немају ничег заједничког са изворним термином «блог».

Предложене су две могућности: да се употребљава реч ДНЕВНИК, Е-ДНЕВНИК (што је најприближнији превод) или једна од предложених наших речи: БЛОК, КУТАК, ШКРИЊА, СТРАНА, ОДАЈА, термин NO BLOG и друга могућност да се «блог« «посрби» додавањем суфикса «-ић» и «-ица»: БЛОГИЋ И БЛОГИЦА.

«Волите ли сами да бирате име или да вас комерцијала електронике подведе под свој стручан назив, по систему великих бројева? Колико сте личност, а колико марионета и успутни потрошач у игри светске комерцијале? Одаберите!» – написано је при крају интернет-полемике. «Уместо речи која звечи, изаберите ону која значи!»

Циљ ове полемике је био подизање језичке свести. Свесни смо да су стране речи потребне нашем језику и да се савремени живот без њих не може замислити, али не смемо дозволити да та језичка потпомагања буду некритична и неука и, у крајњем смислу, колонизаторска и погубна по наш матерњи језик.

Za P.U.L.S.E / Миливој Анђелковић

  Amika, Društvo