Najlepša i najružnija reč u anglo-srpskom
Američko dijalektičko društvo od 1990. godine bira reč koja je obeležila proteklu godinu i deceniju, kao neku vrstu “vremenske kapsule” koja čuva najvažnije iz prošlosti. Jedan od pobednika u prethodnim godinama bila je skraćenica “OK” za koju je rečeno da je “najveći američki izum”.
Za reč protekle decenije izabrana je GOOGLE, ali ne kao ime korporacije nego kao GLAGOL – pretraživati Internet.
Za najvažniju reč godine proglašena je reč TWEET – cvrkut, koja je na Zapadu dobila još jedno, veoma popularno značenje – kratka poruka do 140 slova poslata preko tweeter.com servisa.
U konkurenciji su bile i reči TEXT (kratke poruke preko mobilnog), GREEN i H1N1 (“svinjski” grip), dok je reč BLOG odbačena uz konstataciju da je “isuviše ružna”.
Tu, jednu od najružnijih reči engleskog jezika, taj “bloG” (smog, šlog, brlog, talog… – sve neke “divne reči) usvojili smo kao svoju sa opravdanjem da je “koristi ceo svet” – što nije tačno. Pogledajte na Vikipediji – “bloG” – sa strane imate tu reč na verovatno stotinak jezika, mnoge zemlje koje brinu o jezičkoj kulturi našle su svoju reč.
Nama je teško (dugačko) da kažemo “elektronski dnevnik”, ili e-dnevnik. Zašto i mi ne upotrebimo skraćenicu kao Englezi i Ameri, jer “bloG” je skraćenica dva reči.
Zašto ne kažemo EDI, moj edi, na primer? Da li je CVRKUTU bliži “BloG” ili Edi?
СРПСКИ ИЛИ АНГЛО-СРПСКИ
Засути смо плевом енглеских речи – од назива фирми, електронске и помодне естрадне терминологије до свакодневног говора на улици, у штампи и на телевизији. Шатровачки говор, којим су се разметале претходне генерације, препуштен је групама из којих је проистекао; нови, «шифровани» језик којим се учествује у великој трци за престиж у «друштву спектакла» постао је англо-српски.
Још од времена Турака нисмо имали тако силовито и хаотично уплитање страних речи у језик свакодневице. У ужем центру Београда набројано је 150 фирми на енглеском језику а професионални новинари на телевизији питају „Шта је ваш филинг о бекграунду овог феномена?“ и „Преферирате ли ову опцију као ди-деј актуелног естаблишмента?“ Спортски коментатор објашњава „Он је изразити фајтер и плеј-мејкер и у плеј-офу дао је дабл-трипл“ ( детаљи на е-адреси www.svevlad.org.rs/srbistika/stojicic_tudjice.html ). Водитељи музичких емисија на радио станицама читају канонаде назива група и песама које ћемо слушати на «сленгу» енглеских предграђа или америчке провинције.
Са развојем електронике, ширењем интернет-мреже и компјутера, бројни енглески стручни термини пренети су међу кориснике а одатле и у свакодневни језик шаљући тако помодну поруку – ево, и ја користим компјутер, «даунлоудујем», «апдејтујем» и «ресетујем», можеш ме наћи на «Facebook-у» и на мом «blog-у»…
Државе ЕУ су превеле информатичке термине на своје језике и извршиле стандардизацију информатичке терминологије. Код нас то није учињено. Вукова задужбина је 1989. објавила апел Савета Европе о потреби очувања европске језичке разноликости у окружењу информатичких технологија и, осим превођења основног Windows програма, мало шта је учињено. Наши преводи или бар «посрбљени» термини – тамо где је то могуће – не само да нису ушли у ширу употребу већ су стручни енглески изрази постали накарадни део говорног језика корисника Интернета.
У нашој информатичкој култури безмало све доприносе су дали странци. Деведесетих година прошлог века, увођењем Уникода у Микрософтове програме, Бил Гејтс је дао непроцењив допринос омогућивши употребу српског језика и ћирилице на компјутерима. Почетком овог века Гугл је извршио неку врсту „српске информатичке револуције“ и направио одлучујујуће промене тиме што је створио српски Гугл, први потпуно прилагођен велики интернет-систем који прихвата српски језик и ћирилицу, као што налажу културни стандарди, традиција и наши закони о језику и писму, они исти закони које ми, углавном, не поштујемо.
Сервис електронске поште GMail и разговора GTalk потпуно подржавају српски језик и ћириличну е-пошту, а лингвистички и алфабетски алгоритми претраживања су темељно побољшани. Очигледно је да су уложени велики стручни и развојни капацитети у наш и сродне језике и у наше писмо – ћирилицу, оно исто за које се лаички «тврди» да је сметња нашој интеграцији у Европу. Многе српске имејл групе, које су биле смештене на другим е-сервисима где се није могла користити ћирилица, прво су пренеле своје архиве порука на Гугл Србија, а потом и саме прешле на нову адресу (више на е-адреси www.rastko.org.yu/rastko/delo/11938 ).
Несумњиво је да су у питању тржишни и стратешки разлози у односу на цео регион, као и посебан стручни изазов за једну од водећих светских фирми, али то није ништа ново, они су одувек потпомагали или ометали наш развој. Наш допринос томе је био да, безмало, нашег доприноса и нема. Чак би се могло рећи својим појединачним понашањима вредно радимо да тај развој отежамо или неутралишемо.
Један од ретких покушаја да се на такво стање укаже и, можда, нешто и промени, била је седмодневна полемика на електронским страницама “ProzaOnLine” под насловом «Тражимо нашу реч за енглески термин «блог»», реч која је нагло ушла у масовну употребу за електронски дневник на Интернету. Двадесетак саговорника са овог портала за еx-yu књижевност и неколико других форума, разматрало је уводне аргументе и предлоге Миливоја Анђелковића и Марка Глишића, са поднасловом «за креативнији е-свет».
Констатовано је да је «blog» у српском и сродним језицима рогобатни и имитаторски «варваризам», реч-клон чије масовно прихватање покреће низ нових питања о англо-српском језику и значи регресију језика, креативности и стваралаштва. Културолошка анализа, речено је, оваква понашања би повезала са ставовима Јована Цвијића, Иве Андрића и других о инфериорним појавама у понашању наших народа.
Уместо креативног напора који је Запад учинио да од две или три речи створи јединствени стручни, електронско-комерцијални термин који одговара енглеском језику, ми га имитаторски, помодно и позерски употребљавамo за интернет-странице на којима су дневнички записи, блокови текстова, фотографија и сличног
По облику «блоG» не ремети именички систем нашег језика. Али с аспекта семантике и етимологије она припада озлоглашеној групи варваризама. Уместо да преузмемо модел по којем је настала ова реч, ми смо преузели готов производ који је потпуно непримерен нашем језику.
Наведено је да је приближно половина других држава пронашла свој термин за «блог» или га прилагодила свом језику тако да Французи користе три термина, Шпанци два, Словенци га називају «сплетник», док многе источно-азијске државе имају посебне речи које немају ничег заједничког са изворним термином «блог».
Предложене су две могућности: да се употребљава реч ДНЕВНИК, Е-ДНЕВНИК (што је најприближнији превод) или једна од предложених наших речи: БЛОК, КУТАК, ШКРИЊА, СТРАНА, ОДАЈА, термин NO BLOG и друга могућност да се «блог« «посрби» додавањем суфикса «-ић» и «-ица»: БЛОГИЋ И БЛОГИЦА.
«Волите ли сами да бирате име или да вас комерцијала електронике подведе под свој стручан назив, по систему великих бројева? Колико сте личност, а колико марионета и успутни потрошач у игри светске комерцијале? Одаберите!» – написано је при крају интернет-полемике. «Уместо речи која звечи, изаберите ону која значи!»
Циљ ове полемике је био подизање језичке свести. Свесни смо да су стране речи потребне нашем језику и да се савремени живот без њих не може замислити, али не смемо дозволити да та језичка потпомагања буду некритична и неука и, у крајњем смислу, колонизаторска и погубна по наш матерњи језик.
Za P.U.L.S.E / Миливој Анђелковић
Najlepša i najružnija reč u anglo-srpskom napisao/la Amika dana
Pregled tekstova autora – Amika →
Odlican tekst. I sam se cesto uhvatim kako u Internet-konverzaciji kasapim recenice englestinom koja je nepotrebna. Alibi mi je taj da je cesto ta frazeologija njihova kraca, zahteva manje kucanja i ostalo.
Mada, opet, purizam je bezveze i od toga treba,takodje, bezati (mislim, ne pledira ovaj tekst na purizam, jasno). Drzim da su tudjice svojevrsni fitnes jezicki i stvar je samo ukusa i mere. Lose je kad se, recimo, ozbiljniji tekstovi nepotrebno opterecuju stranim postapalicama e da bi autor pokazao kako je globalno svestan :). To onda uglavnom lici na neke PoMo-verzije Sterijine Feme (srecom, druga strana novcica, Rodoljupci, sa nekim povampirenim ili fabrikovanim arahaizmima kao standardom, nije se zapatila u mejnstrim-jeziku kao Fema, pa smo makar jednog zla postedjeni).
Secam se da je Ivan Klajn – koji je prilicno sabran i argumentovan u svojim jezickim analizama, a novokomponovanu englestinu ne voli ni kao romanista – izneo jednu (po meni prilicno zdravorazumsku) tezu: engleski je preplavio srpski iz istih razloga kao nekad francuski, pa pre njega nemacki, pa pre njega turcizmi. I iz toga ce i ostati samo mestimicni nanosi, kao sto smo iz nemackog uzeli (i prilagodili) gomilu tih termina iz vremena tehnologizacije XIX i ranog XX veka, a za one starije zanate nam se odomacili turcizmi, tako i ovo sad. Mislim, digitalna revolucija nosi svoje. Ali se slazem da bi se moglo bas na njih ugledati i pronaci neke onako catchy-odrednice srpske za te pojmove koji su se vec etablirali kao svakodnevni. Mozda za blog i ne mora (jer je taj neologizam podjednako smislen i u ngleskom koliko i u srpskom) ali za gomilu ovih drugih stvar, da. Uostalom, Internet je oziveo brdo izraza koji su u engleskom bili arhaizmi, i ‘paste’ i ‘roam’ i sta vec. Evo ja koristim Open Office-paket na srpskom, tu su lepo prilagodili sve te termine a da ne zvuce forsirano i neprirodno
Klajn je verovatno u pravu, mada je ovo prvi put da bez posrednika ulećemo u nešto što pokriva ceo svet. Ima tu dosta i pozerstva, i noviteta koje samo uski stručnjaci znaju pa ih prenose na jeziku na kome su ih pokupili.
Kada većina bude imala “bloGove” i slične elektronske novitete, verovatno će elita poželeti da im da novo ime jer će verovati da je njihov bloG ipak nešto drugo. Bojim se da to ne bude neka kineska reč.
Da, ovo je vazan detalj. PRVI PUT se negde masovno jezik menja. Oko tih noviteta, da, to se desava cesto. I meni je nekad lakse (ako je neka recimo strucna stvar) da raspalim citat direktno nekome kome saljem neki tekst/rad na neku temu, pod uslovom da taj dobro zna engleski, nego da mu prevodim bez potrebe (evo i ovde, recimo). Ali to je sve interno, u javnom govoru i pisanju bi se ipak valjalo drzati nekih okvira naseg jezika, koji je i lep i dovoljan da se na njemu kaze sta se ima. E sad, pozerstvo i pomodarstvo je nesto drugo mada uocavam ohrabrujuci trend u kojem se polako vec ta forsirana englestina smatra nepristojnom, recimo na TV i u novinama, tojest kao siguran znak da se nema sta reci nego se ide na razmetanje znanjem engleskog, dostojno skolarca iz neke pasivnije zemlje Varsavskog pakta sedamdesetih 🙂
Bojane, kako ono beše… “Svako jednog dana nadje viski svog života”
Tako će naći i svoje mesto na Mreži i svoj naziv za ono što tamo drži, radi – a naziv blog je regularan kao odrednica dela softverskog kompleksa, njegova tehnološko- komercijalna oznaka.
Meni najviše smeta to što bismo još uvek pisali onom “ošišanom” latinicom (osisanom) da nije bilo angažovanja Gugla i ne znam koga još, a ćirilicu i da ne pominjem – naši kulturni i prosvetni vrhovi su bez ikakve vizije i inicijative. A nove stvari ih interesuju jedino ako ih prati donacija ili sponzorstvo, tako da svako ko ima para i interesa može da uvali šta hoće. Poslednji biser je “Upotreba Facebook-a u obrazovne svrhe”, sa obrazloženjem koje je neznalačko, smešno – kako mali Djokica zamišlja ono o čemu nema pojma…
svidja mi se ‘ošišana’ bas to i nedostaje svemu sto je srpsko, generalno mislim, taj ‘finishing touch’, one kvacice su isuvise ‘muzevne’, da ne kazem muževne…ako govorim sa metroseksualnog aspekta….salim se, naravno.
mada imam mali problem miko da svarim ovo za sta se zalazes, cini mi se.
osisana latinica je postala muževna, ne više ošišana na pogrešnom mestu…
Zalažem se da budemo kreativni bar koliko anglo-ameri – ako oni od dve reči stvore jednu, da i mi napravimo nešto slično (bloG – EDi), a ne da gotovanski i pozerski preuzimamo najružniju anglo reč.
Aktuelan podnaslov je bio Za kreativniji e-svet.
Oni isti koji ulepšaju, ukrase, obogate svoju internet stranu do bola posle toga je nazovu BloG. Ta reč u engleskom priziva Web-log, što ima smisla. U srpskom i srodnim jezicima ona priziva SMOG, TALOG, ŠLOG, BRLOG… To je naša šizofrenija u estetici. Epileptični pad u talog neukusa i primitivizma…
A i ti da skineš ono BloG iz uvoda u ovaj web-magazin, taman posla da se čuje da saradjujem u nekom bloG-u, ni estetika šizofrenije me neće opravdati.
Da, i ja sam “kriv” za osisanu latinicu, jednostavno mi je to najlakse pismo kao default na Internetu.
Inace, tekstove “zvanicne” (evo i ovde na blogu, a i generalno) pisem cirilicom, ne kao neki zadrti cirilicar nego prosto ono, nase i lepo pismo, i fakat u opadanju ovde, i tu je samo nasa stvar da obratimo paznju. Dvoazbucnost jeste prednost i treba je cuvati, ali je ta dilema i ultimatum lazan, kao sto uglavnom biva. I cirilica i latinica, kazem ja :). Ustvari evo Grcke i Izraela kao dobrih primera (namerno pominjem male zemlje, poput nase). Obe zemlje zvanicno koriste pisma koja se vise nigde izvan njihovih granica ne koriste i da li im to smeta da budu i globalno vidljivi? Niposto. Naprotiv, mozemo samo da sanjamo o tome da jednog dana bilo koja oblast nauke i kulture kod nas bude uporediva s njima. Da i ne govorim o tome da u Grckoj mnogo ljudi govori engleski jako dobro, a u Izraelu je vecina stanovnistva dvojezicna ili visejezicna (kazu da je ruski, sa talasom novijih doseljenika, tamo prvi jezik u nekim gradovima). I to svakako nije razlog da se ljudi odreknu svojih pisama s nekim glupim kvazi-razlozima kakve cujemo kod nas. Ali to je stvar i kulturne i prosvetne politike koju pominjes, ustvari u nasem slucaju nedostatka iste.
@ Amika
Oko bloga, pa jeste mozda rec malo rogobatna u nasem jeziku, ali odomacila se i tu je. Inovacije treba “prevoditi” dok su jos sveze, naravno kad ima smisla i opravdanja za to (slozili smo se da su ustogljeni purizam i pomodarstvo oko tudjica dve strane istog novcica).
Nego, da. Ovo definitivno nije blog, ovaj sajt. Veb-magazin sigurno. oVde vise ljudi saradjuje nego u vecini redakcija aktuelnih periodicnih listova
Citiram:
Urednici
Da li je ovo najbolje vreme ili najgore vreme za otvaranje još jednog veb magazina?
Moj naklon, gospodjo!
Bojane, eto šta znači lepa reč i malo pritiska. Pa onda još pritiska i obloga od lepih reči… I tako naizmenično…
Vidim. Svaka cast, sta reci. Eto kako se besplatno nauci i pressure-group tehnika i lobiranje 🙂
Одличан прилог овој теми:
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Sori-po-difoltu-ne-nosim-kezual-za-svaki-ivent.sr.html
ma iz šupljeg u prazno.
moje ‘fensi/fancy/’ prijateljice ne koriste ni sale, ni akcija, ni rasprodaja, ni sniženje, već poniženje.
Znaci prijateljice su ti jezicki napredne, cim izbegavaju te pomodne anglicizme koje kritikuje Amikin tekst (a Politika prepisuje) :).
Nego, ima tu jos nesto. Tudjice su fenomen u oba smera, tojest engleski jeste definitivno najprisutniji GLOBALNO poslednjih decenija (pre njega je bio francuski, mada je engleski obuhvatniji trag ostavio, jer francuski nije imao to prelivanje u masovnu kulturu, nego samo u “elitnu”, dakle govorile su ga diplomate, uceni i pomodari, a ne, ne znam, dete koje narezuje DVD-ove i skida muziku). Ali je isto tako strahovitu transformaciju doziveo i taj engleski, koji bez sumnje ima najvise pozajmljenica iz drugih jezika, BAs zato sto se toliko prosirio. Cak i ne govorim ovde o onoj istorijskoj vertikali razvoja engleskog, Anglo-Saxon/Latin/Old Norse/French koja se odnosi na standradni engleski, britanski koji smo ucili u skoli. Nego na danasnji govorni engleski jezik, koji je u americkoj varijanti sve vise nekakav “pidgin” prepun em onih americkih neologizama em tih mesavina sa drugim jezicima (pogotovo spanskim u ovim krajevima gde je velika Latino-populacija), a ni u engleskoj varijanti ani’t what it used to be, sto bi rekli :).
Da i ne govorimo o juznoazijskim ili karipskim varijantama engleskog, koje su OZVANICENI “pidgin”. Dakle, ljudi kojima je engleski maternji a nisu otud, moraju da koriste recnik za te jezike koji se takodje smatraju engleskim tojest njegovim delovima.
Citao sam pre nekoliko godina neku studiju tj izvode nekih lingvista, da me ubijete zaboravih imena. Ali ili je neki “Oksbridz” ili neki ajvijevski institut, dakle neki njihov pandan ovim nasim strucnjacima koji govore za Politiku. Govore isto to – da je upravo engleski izgubio svoju strukturu tim sirenjem
Posle ovog odličnog Bojanovog komentara imam predlog kako da rarešimo pitanje naziva jezika na Balkanskom poluostrvu. Znači, srpski, i „pidgin“ srpski sa… bosanskim, crnogorskim, hrvatskim… naglaskom.
“A Balkan je samo umetnički pseudonim…” koji opterećuje i obavezuje.
Heh, moram :). Nele i drugari garant nisu ni pomisljali koliko su u pravu. Legendarni skec o jeziku:
http://www.youtube.com/watch?v=V6Ia15riHRw&feature=related
Nele pravi onaj naporni drustvenjak lingvista a smoreni Dujmovic za Oskara, greota sto je tako talentovan covek tako rano umro
tuzno je da samo par ljudi reaguje ikomentarise tako bitnu temu.ko to cita,u opste?a radi se o sustinskoj jezickoj a i nacionalnoj stvari!!!ovakve teme me licno jedu i razjedaju svakodnevno.zivim u inostranstvu i kad god odem u srbiju zapanjim se stanjem srpskog jezika!!!kao filolog ,svesnasam prirode jezika,promena,neminovnosti prihvatanja tudjica pogotovu tehnickih,ali takvo srozavanje maternjeg naseg prelepog srpskog nikako ne mogu da shvatim i prihvatim.svaki odlazak u srbiju je za mene trauma u tom smislu.to sto se govori tamo vise nije srpski-ne samo na tv-u ,u stampi-ljudi u svakodnevnom zivotu koriste reci i izraze koji nam nisu potrebni-imamo svoje tako izrazajne i lepe!!!i sve mi se cini da to sto svakodnevno koristim dva strana jezika me cini svesnom sta se stvarno dogadja sa srpskim jezikom.pranje mozga na svakom nivou nije nista novo,ali u oblasti jezika je najveci moguci zlocin.sveti sava je na tu temu jos pre mnogo stotina godina dao pravi odgovor:ako se narodu uzme jezik naroda vise nece ni biti!!!
kome se obratiti,ko je pravi borac za srpski jezik i njegovo ocuvanje?ne znam ni sama ko o tomeu opste brine.ako znate,javite mi!!!!
ne oduzmite mi moj maternji jezik
A koji je smisao izmišljati novu reč ili složenicu za blog, kada je i većina navedenih primera koji bi tu reč trebalo da zamene sumnjivog ili uopšte nije srpskog porekla, kao i većina reči u tom tako “jedinstvenom” srpskom, ili, tačnije: srpskohrvatskom tj. hrvatskosrpskom, kako je kome milo. Elem, blog nije dnevnik, pre je kolumna (oh, opet strancizam), a ponajmanje je kutak ili škrinja. Mislim, reci nekom klincu internet generacije da je blog škrinja – s pravom će umreti od smeha ili ostati zapanjen jednako kao i ja, jer nema načina da blog doživim kao drveni sanduk u kome baba čuva dedina pisma iz vojske, ili onu u kojoj je Crvenobradi sakrio opljčkano blago. Odaja je nemam reči, koja odaja, špajz, šupa, kotlarnica, toalet, ostava… kao i strana. Strana čega, na blogu možeš imaš nekoliko strana, praktično ih može biti bezbroj, prevashodno što može biti i tematski i hronološki oblikovan.
Ako ćemo pravo – ni po babu ni po stričevima, bar petina reči koja je upotrebljena u ovoj nevidimjojsmisao pisaniji je strancizam iliti kako je sada to moderno reći “tuđica”, pa je ovolika potreba da se jedva dvadesetak reči koliko je ušlo u srpskohrvatski jezik zameni nekim arhaičnim, potpuno neadekvatnim i nepotrebnim izrazima meni lično potpuno besmislena. A još je besmislenije da se kao razlog za to, za potrebu da se tim rečima nađe “izvorna” zamena, navede mala grupa onih koji se u sopstvenom jadu i primisli da su neviđeno cool “frljaju” strancizmima.
Еди, скраћеница од електронски дневник је све чешћа замена за “најружнију реч енглеског језика”. Еди, уместо “блог”. Остали предлози су веома натегнути, ту си у праву.
Mislim da se diže prevelika frka oko cele ove teme. Ja smatram da srpski jezik nema reči koje bi adekvatno mogle da prevedu većinu informatičkih izraza – kada vidim windovs na srpskom naježim se – pa tek tada ništa ne razumem… Volim srpski jezik cenim ga i poštujem ali ga ne treba forsirati po svaku cenu i tamo gde mu nije mesto. Primera radi hajde dajte predlog za pojam default – ali na srpskom jeziku – koga god primera da se dosetite zvučaće u najmanju ruku ružno i smešno. A ne brinite se srpski jezik je isuviše bogat i moćan da bi izumreo tako lako – podsećam da je naš jezik na drugom mestu na svetu po broju reči u vokabularu – maprvom mestu je engleski koji ima oko 2 miliona reči, na drugom srpski koji ima oko 800 hiljada dok je recimo francuski jezik jedan od najsiromašnijih po ovom pitanju i ima svega 200 hiljada reči. Razlog za ovo je taj što engleski i srpski jezik imaju ogroman broj sinonima dok u francuskom jeziku doslovno ne postoje sinonimi već svaki pojam ima bukvalno samo jednu reč koja ga opisuje… Zvuči neverovatno ali je istina živa proverite na netu… Pozdrav
Када се нове, из других језика преузете речи покажу потребним, оне се одомаћују у изворном или прилагођеном облику, а за понеке се пронађе одговарајућа, постојећа реч.
Много већи проблем српског језика су два писма која постоје у њему, што још мало ко на тај начин осећа. Два стандарда се нигде не чувају, у било којој области: замислите и целзијусе и фаренхајте, и миље и километре у истом систему. То ми имамо с два писма.
Два писма су богатство српског језика. Основно писмо и његова упрошћена варијанта – латиница, погодна за каменорезачке послове и ознаке брендова. Два писма имају и други стари народи, не само ми.
[…] se bolje provesti na partiju i to je okej. Međutim, ne misle svi isto, pa se tako nedavno razvila čitava rasprava oko toga da li reč „blog“ treba prevesti kao ELEKTRONSKI DNEVNIK ili kao blok, kutak […]