Bertolt Breht i marksistička estetika
Bertolt Breht i marksistička estetika u njegovim dramama. Brehtov odnos prema marksizmu je veoma važan i veoma složen ali i konfliktan.
Bertolt Breht i marksistička estetika u njegovim dramama. Brehtov odnos prema marksizmu je veoma važan i veoma složen ali i konfliktan.
Brehtov odnos prema marksizmu je izuzetno važan i veoma složen. Od 1920-ih do svoje smrti 1956. Breht se identifikovao kao marksista; kada se vratio u Nemačku posle Drugog svetskog rata, odabrao je Nemačku Demokratsku Republiku (DDR), gde su njegova supruga, glumica Helene Vajgel i on osnovali sopstvenu pozorišnu trupu, čuveni “Berliner Ansambl”, a na kraju […]
KPGT – (K)azalište, (P)ozorište, (G)ledalište, (T)eatar U svojoj 42. sezoni, KPGT u januaru i februaru izvodi dela sa svog gvozdenog repertoara, BUBU U UHU od Fejdoa, RIČARDA III od Šekspira i PSOVANJE PUBLIKE od Handkea. Ove tri predstave igraju se, redom, svaka više od 40, ili 30, ili 20 godina. Mladi ansambl KPGT pozorišta dodaće […]
Бертолт Брехт и епски театар “Позоришту не треба судити по томе да ли подмирује навике своје публике, него по томе колико је у стању да је нагна на промјену” – Б.Брехт Једно од несумњиво најзначајних стваралачких имена њемачке, али и свјетске, књижевно-позоришне сцене XX вијека јесте Бертолт Брехт. Лиричар, драмски писац, приповједач, драматург и режисер. […]
Метафизика позоришних слика на позорници Артоа и Брехта Док је Брехт позоришно прометејство изједначавао са друштвеним прометејством, наменивши му сазнајне задатке као најдубљи вид спознавања друштвено-културолошких стања која би требало да се „учине савладивим“, Антонен Арто у позоришту проналази „алхемијског двојника“, залажући се за позориште „у којем силовите физичке слике мрве и хипнотишу гледаоца“.[1] Узроци […]