Nalazim se u parku sa ćerkom, koja skače po baricama, prska na sve strane i vrišti ka meni („Mama! Vidi šta mogu!“), dok ja grozničavo čitam i jednom rukom zapisujem beleške na telefonu („Mama! Pogledaj ovo!“). Deo mene želi da uživa s njom u ovom trenutku zadovoljstva u pokretu. Drugi, uporniji deo razmišlja o ovom […]
Pre nego se počnemo baviti tekstom „Kritički osvrti“, osvrnućemo se na poziciju čitatelja/čitateljke koju Virdžinija Vulf zastupa u tekstu „Kako bi trebalo čitati knjigu“, jer je usko povezan, a to ćemo uvideti kasnije, s esejem „Gospodin Benet i gospođa Braun“. Vulf na samom početku taksta insistira na tome da su teze u tekstu puki predlozi […]
Zoran Paunović, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prevodilac neprevodivog Džojsa i „onog Šekspira”, rokenrol esejista, predsednik žirija NIN-ove nagrade, dopisni član SANU. Premalo nam je ovo prostora da napišemo čak i neku kraću verziju radne biografije profesora Paunovića, te ćemo odmah preći na pitanja. S obzirom na to da […]
Osam čuvenih književnih grupa – Većina nas najbolje se oseća u društvu istomišljenika – ljudi sa sličnim životnim stavovima, političkim uverenjima, radnim i drugim navikama. Umetnici, u tom smislu, ne predstavljaju nikakav izuzetak. Ideja Endija Vorhola da svoj njujorški atelje pretvori u aluminijunskom folijom obloženo sastajalište svojih saradnika i muza (bend „Velvet andergraund“, Dejvid Bouvi, […]
Oproštajno pismo Virdžinije Vulf Skroman podsetnik da je osećaj vlastite moralne neprikosnovenosti neprijatelj saosećajnosti i da je osuda ličnih muka i patnji drugih ljudskih bića sramota naše sopstvene ljudskosti. Na dan 28. marta 1941. godine, katastrofalno razornog II svetskog rata, Virdžinija Vulf, rođena 15. jnuara 1889, napunila je kamenjem džepove svoga kaputa i zakoračila u […]
“Vlastita soba” – Virdžinija Vulf Krajem dvadesetih godina prošlog stoljeća (1929) Virginija Woolf objavljuje Vlastitu sobu, nastalu kao “pripremu” za predavanje o temi “Žene i književnost”, o kojoj je bila pozvana da govori. Zahvaljujući autoricinoj književnoj erudiciji, esejističkom i narativnom umijeću, intenzivnoj introspekciji, kritičkom seciranju socijalno-ekonomskih konteksta i historijskih dešavanja, Vlastitu sobu uobličila je u […]
Virdžinija Vulf je jedna od najvažnijih književnica svetske književnosti XX veka i osnivač feminističke kritike. Rođena je u Londonu 1882. godine, u uglednoj viktorijanskoj porodici. Njen otac, Lesli Stiven, bio je poznati književni kritičar, izdavač i oksfordki profesor, a majka Džulija Dakvort, za koju kažu da je bila čuvena po svojoj lepoti. Virdžinija je nasledila […]
Virdžinija Vulf – Sopstvena soba Prvo poglavlje Ali, možda ćete reći, pozvale smo vas da govorite o ženama i prozi – kakve to ima veze sa sopstvenom sobom? Pokušaću da objasnim. Kad ste me pozvale da govorim o ženama i prozi, sela sam na obalu reke i zapitala se šta znače te reči. […]